Kanavka (kanal) je put kojim je prošla Presveta Bogorodica kako ga je Sveti Serafim Sarovski označio. Na tom putu se nalazi manastir Divijevo, jedna od značajnijih svetinja pravoslavnih hrišćana.
Većina ljudi na planeti ima vrlo uopštenu i nejasnu predstavu o molitvi. S čim ljudi sve ne mešaju ovaj trud koji treba da prati svako delo u toku života - dobar i prijatan jaram Hristov: sa upornom željom za ispunjavanjem sopstvene volje, ispraznim i otvoreno zlim zahtevima upućenim „stvorenom svetu“, prokletstvima, zluradošću, meditacijom, čulnom nasladom zvucima crkvenog pojanja itd.
Ovo se dešava usled toga što u stvarnosti koja nas okružava nemamo prave primere molitve.
Nemamo iskustva, a duhovna literatura otaca Crkve se obično smatra arhaizmom i spomenikom kulture.
Šta se tamo dešava? Zašto mnoštvo ljudi polako korača senovitom stazicom koja je sa dve strane ograđena kovanom rešetkom, prebirajući brojanice, gledajući u molitvenik ili ekran smartfona ili jednostavno šapatom izgovarajući molitve? Idu deca i odrasli, voze mališane u kolicima...
Proča jedne vernice, koja je pošla na hodočašće u Rusiju baca svetlo na razlog zbog og je potrebno da se vraćamo Crkvi.
- Ja, grešnica, shvatajući da ću se naći u srcu pravoslavnih svetinja Rusije pripremila sam mnoštvo molbi za Boga koje sam nameravala glasno da izgovorim. Međutim, moram priznati da se, kad sam kročila u crkvu uopšte nisam setila nekih stvari za koje mi se činilo da su važne. Osnovna je postala zahvalnost, radost je preplavila dušu! U meni se pojavio snažan osećaj punoće svežeg vazduha, mira i ljubavi. I samo jedna molitva: "Bože, očisti moju dušu kako bi ova radost mogla i dalje da živi u njoj!"
Majka Božija je zbog velike milosti prema nama ostavila na zemlji trag i kad čovek ide njim, uopšte se ne nalazi na zemlji. Svet se preobražava. Obično veče postaje slika raja, vetar - dah, vazduh - miomiris, čovek čak i svoje telo doživljava drugačije, ono udiše molitvu!
Vrlo je malo da se ovaj put pređe samo jednom. Čovek odmah želi da se vrati i da više nikuda ne ide. Samo da nastavi da ide i da izgovara "Bogorodice, Djevo, radu se...“ Kao da više ništa nije potrebno za sreću.
- Sećate se, kao u reklami: "i neka ceo svet pričeka“. Samo što se ovde ne radi o jogurtu. Svet zaista negde čeka. A ova crkva, koja struji kao potok je mnogo veća od celog sveta! Čovek treba da dođe ovamo da bi video sliku molitve, da bi osetio njenu suštinu. To ostavlja toliko snažan utisak da će vas. Svako obraćanje Bogu i Presvetoj Bogorodici odmah vraća upravo ovamo - na ovu kratku stazu za koju je prepodobni Serafim rekao da ju je sama Carca Nebska odmerila svojim pojasom; i da je ova „kanavka“ do neba visoka: ona će biti bedem i zaštita od antihrista.
"Ko ‘kanavku’ prođe s molitvom i očita sto pedeset molitava Bogorodici, sve mu je tu: i Atos, Jerusalim, i Kijev!“
Kanavka (kanal) je put kojim je prošla Presveta Bogorodica kako ga je Sveti Serafim Sarovski označio. Na tom putu se nalazi manastir Divijevo, jedna od značajnijih svetinja pravoslavnih hrišćana.
Na kraju sveta možda možete očekivati gotovo sve... ali ovaj pravoslavni hram među pingvinima ipak izgleda iznenađujuće!
Čudotvorne ikone Rusije su zaštitnice naroda i vere.
Ako već palimo sveću - ta sveća treba da nam je podstrek za molitvu
U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju.
Dok su vernici širom Evrope zatečeni, Evangelistička crkva u Nemačkoj odlučuje da ozvaniči poliamorne veze između više odraslih osoba. Pravoslavni pogled na ovu odluku upozorava da kada svetinja postane eksperiment, u opasnosti je sama duhovna osnova čoveka.
O podmuklom uticaju, koji zavist ima na ljudsku dušu, govorio je i Sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Dok psiholozi bes vide kao posledicu unutrašnje napetosti savremenog života, pravoslavlje ga prepoznaje kao duhovno stanje koje, ako se ne obuzda, nanosi štetu i okolini i duši.
Papa je podsetio prisutne da se katekumenska priprema ne završava krštenjem.
Uspešna žena u inostranstvu, unapređenje u karijeri, neplanirana trudnoća – i odluka koja je već bila doneta. Sve do trenutka kada se, doslovno, dogodio Božiji dodir. Dirljiva priča o veri, savesti i čudu koje menja čoveka iz korena.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Crkva je čuvar vere, tradicije i duhovnog nasleđa, a njen cilj je da vodi ljude ka spasenju i večnom životu u zajednici sa Bogom.
Postoje razne namenske molitve, a cilj je da se povežemo sa Bogom i na taj način olakšamo našu dušu suvišnih tereta.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere.
Dok su vernici širom Evrope zatečeni, Evangelistička crkva u Nemačkoj odlučuje da ozvaniči poliamorne veze između više odraslih osoba. Pravoslavni pogled na ovu odluku upozorava da kada svetinja postane eksperiment, u opasnosti je sama duhovna osnova čoveka.
O podmuklom uticaju, koji zavist ima na ljudsku dušu, govorio je i Sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Dok psiholozi bes vide kao posledicu unutrašnje napetosti savremenog života, pravoslavlje ga prepoznaje kao duhovno stanje koje, ako se ne obuzda, nanosi štetu i okolini i duši.
Uspešna žena u inostranstvu, unapređenje u karijeri, neplanirana trudnoća – i odluka koja je već bila doneta. Sve do trenutka kada se, doslovno, dogodio Božiji dodir. Dirljiva priča o veri, savesti i čudu koje menja čoveka iz korena.
O podmuklom uticaju, koji zavist ima na ljudsku dušu, govorio je i Sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Iguman manastira Sveti arhangeli, već 35 godina čuvar svetinje kod Prizrena, otkriva kako prisustvo svakog čoveka obnavlja manastire, zašto vera raste iz poniženja i kako se Srbi u južnoj pokrajini više uzdaju u molitvu nego u politiku.
Srpska pravoslavna crkva oštro demantuje spekulacije o učešću u pregovorima o statusu Kosova i Metohije i upozorava na manipulacije koje dolaze iz istih centara koji teže slabljenju Crkve i srpskog naroda.
Kamen temeljac je naziv za stenu koja se nalazi ispod Kupole na steni, islamskog svetilišta koje je po toj steni i dobilo ime a koje je smešteno na Hramovnoj gori, brdu u Starom gradu Jerusalima.
Zaboravljen recept sačuvan tek u ponekoj rukom pisanoj požuteloj beležnici. otkriva kako se od nekoliko sastojaka, uz malo strpljenja i mnogo ljubavi, sprema ručak koji vraća mir u dušu – baš onako kako su ga nekada pripremale naše bake u vreme posta.
U snažnoj besedi za petak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o apostolskoj ljubavi koja ne prestaje ni nakon smrti, o tajanstvenim javljanjima i silama koje i danas utiču na naše živote.
Prepodobna Makrina bila je sestra Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog.
