Kanavka (kanal) je put kojim je prošla Presveta Bogorodica kako ga je Sveti Serafim Sarovski označio. Na tom putu se nalazi manastir Divijevo, jedna od značajnijih svetinja pravoslavnih hrišćana.
Većina ljudi na planeti ima vrlo uopštenu i nejasnu predstavu o molitvi. S čim ljudi sve ne mešaju ovaj trud koji treba da prati svako delo u toku života - dobar i prijatan jaram Hristov: sa upornom željom za ispunjavanjem sopstvene volje, ispraznim i otvoreno zlim zahtevima upućenim „stvorenom svetu“, prokletstvima, zluradošću, meditacijom, čulnom nasladom zvucima crkvenog pojanja itd.
Ovo se dešava usled toga što u stvarnosti koja nas okružava nemamo prave primere molitve.
Nemamo iskustva, a duhovna literatura otaca Crkve se obično smatra arhaizmom i spomenikom kulture.
Šta se tamo dešava? Zašto mnoštvo ljudi polako korača senovitom stazicom koja je sa dve strane ograđena kovanom rešetkom, prebirajući brojanice, gledajući u molitvenik ili ekran smartfona ili jednostavno šapatom izgovarajući molitve? Idu deca i odrasli, voze mališane u kolicima...
Proča jedne vernice, koja je pošla na hodočašće u Rusiju baca svetlo na razlog zbog og je potrebno da se vraćamo Crkvi.
- Ja, grešnica, shvatajući da ću se naći u srcu pravoslavnih svetinja Rusije pripremila sam mnoštvo molbi za Boga koje sam nameravala glasno da izgovorim. Međutim, moram priznati da se, kad sam kročila u crkvu uopšte nisam setila nekih stvari za koje mi se činilo da su važne. Osnovna je postala zahvalnost, radost je preplavila dušu! U meni se pojavio snažan osećaj punoće svežeg vazduha, mira i ljubavi. I samo jedna molitva: "Bože, očisti moju dušu kako bi ova radost mogla i dalje da živi u njoj!"
Majka Božija je zbog velike milosti prema nama ostavila na zemlji trag i kad čovek ide njim, uopšte se ne nalazi na zemlji. Svet se preobražava. Obično veče postaje slika raja, vetar - dah, vazduh - miomiris, čovek čak i svoje telo doživljava drugačije, ono udiše molitvu!
Vrlo je malo da se ovaj put pređe samo jednom. Čovek odmah želi da se vrati i da više nikuda ne ide. Samo da nastavi da ide i da izgovara "Bogorodice, Djevo, radu se...“ Kao da više ništa nije potrebno za sreću.
- Sećate se, kao u reklami: "i neka ceo svet pričeka“. Samo što se ovde ne radi o jogurtu. Svet zaista negde čeka. A ova crkva, koja struji kao potok je mnogo veća od celog sveta! Čovek treba da dođe ovamo da bi video sliku molitve, da bi osetio njenu suštinu. To ostavlja toliko snažan utisak da će vas. Svako obraćanje Bogu i Presvetoj Bogorodici odmah vraća upravo ovamo - na ovu kratku stazu za koju je prepodobni Serafim rekao da ju je sama Carca Nebska odmerila svojim pojasom; i da je ova „kanavka“ do neba visoka: ona će biti bedem i zaštita od antihrista.
"Ko ‘kanavku’ prođe s molitvom i očita sto pedeset molitava Bogorodici, sve mu je tu: i Atos, Jerusalim, i Kijev!“
Kanavka (kanal) je put kojim je prošla Presveta Bogorodica kako ga je Sveti Serafim Sarovski označio. Na tom putu se nalazi manastir Divijevo, jedna od značajnijih svetinja pravoslavnih hrišćana.
Na kraju sveta možda možete očekivati gotovo sve... ali ovaj pravoslavni hram među pingvinima ipak izgleda iznenađujuće!
Čudotvorne ikone Rusije su zaštitnice naroda i vere.
Ako već palimo sveću - ta sveća treba da nam je podstrek za molitvu
U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Jedan je od 70 apostola, a često se naziva bratom Isusa Hrista, jer je bio sin Josifa, muža Presvete Bogorodice Marije.
U prestonici SAD slavilo se kao u srcu Srbije – liturgija, pesma, kolo i molitva spojili su verni narod u crkvi Svetog Luke, dok je freska Presvete Bogorodice „Širšaja nebesa“ postala simbol duhovnog mosta između otadžbine i dijaspore.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Ajeti 43:85 89 otkrivaju kako oprost, dobra dela i vera u Božju pravdu mogu promeniti vaš pogled na svet.
