Kanavka (kanal) je put kojim je prošla Presveta Bogorodica kako ga je Sveti Serafim Sarovski označio. Na tom putu se nalazi manastir Divijevo, jedna od značajnijih svetinja pravoslavnih hrišćana.
Većina ljudi na planeti ima vrlo uopštenu i nejasnu predstavu o molitvi. S čim ljudi sve ne mešaju ovaj trud koji treba da prati svako delo u toku života - dobar i prijatan jaram Hristov: sa upornom željom za ispunjavanjem sopstvene volje, ispraznim i otvoreno zlim zahtevima upućenim „stvorenom svetu“, prokletstvima, zluradošću, meditacijom, čulnom nasladom zvucima crkvenog pojanja itd.
Ovo se dešava usled toga što u stvarnosti koja nas okružava nemamo prave primere molitve.
Nemamo iskustva, a duhovna literatura otaca Crkve se obično smatra arhaizmom i spomenikom kulture.
Šta se tamo dešava? Zašto mnoštvo ljudi polako korača senovitom stazicom koja je sa dve strane ograđena kovanom rešetkom, prebirajući brojanice, gledajući u molitvenik ili ekran smartfona ili jednostavno šapatom izgovarajući molitve? Idu deca i odrasli, voze mališane u kolicima...
Proča jedne vernice, koja je pošla na hodočašće u Rusiju baca svetlo na razlog zbog og je potrebno da se vraćamo Crkvi.
- Ja, grešnica, shvatajući da ću se naći u srcu pravoslavnih svetinja Rusije pripremila sam mnoštvo molbi za Boga koje sam nameravala glasno da izgovorim. Međutim, moram priznati da se, kad sam kročila u crkvu uopšte nisam setila nekih stvari za koje mi se činilo da su važne. Osnovna je postala zahvalnost, radost je preplavila dušu! U meni se pojavio snažan osećaj punoće svežeg vazduha, mira i ljubavi. I samo jedna molitva: "Bože, očisti moju dušu kako bi ova radost mogla i dalje da živi u njoj!"
Majka Božija je zbog velike milosti prema nama ostavila na zemlji trag i kad čovek ide njim, uopšte se ne nalazi na zemlji. Svet se preobražava. Obično veče postaje slika raja, vetar - dah, vazduh - miomiris, čovek čak i svoje telo doživljava drugačije, ono udiše molitvu!
Vrlo je malo da se ovaj put pređe samo jednom. Čovek odmah želi da se vrati i da više nikuda ne ide. Samo da nastavi da ide i da izgovara "Bogorodice, Djevo, radu se...“ Kao da više ništa nije potrebno za sreću.
- Sećate se, kao u reklami: "i neka ceo svet pričeka“. Samo što se ovde ne radi o jogurtu. Svet zaista negde čeka. A ova crkva, koja struji kao potok je mnogo veća od celog sveta! Čovek treba da dođe ovamo da bi video sliku molitve, da bi osetio njenu suštinu. To ostavlja toliko snažan utisak da će vas. Svako obraćanje Bogu i Presvetoj Bogorodici odmah vraća upravo ovamo - na ovu kratku stazu za koju je prepodobni Serafim rekao da ju je sama Carca Nebska odmerila svojim pojasom; i da je ova „kanavka“ do neba visoka: ona će biti bedem i zaštita od antihrista.
"Ko ‘kanavku’ prođe s molitvom i očita sto pedeset molitava Bogorodici, sve mu je tu: i Atos, Jerusalim, i Kijev!“
Kanavka (kanal) je put kojim je prošla Presveta Bogorodica kako ga je Sveti Serafim Sarovski označio. Na tom putu se nalazi manastir Divijevo, jedna od značajnijih svetinja pravoslavnih hrišćana.
Na kraju sveta možda možete očekivati gotovo sve... ali ovaj pravoslavni hram među pingvinima ipak izgleda iznenađujuće!
Čudotvorne ikone Rusije su zaštitnice naroda i vere.
Ako već palimo sveću - ta sveća treba da nam je podstrek za molitvu
U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju.
Crkva nas podseća da jedini istinski poznavalac ljudskog srca jeste Bog.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
U besedi za 28. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas ka širem smislu Božjeg stvaranja, u kojem ništa nije slučajno i ništa nije uzaludno.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Crkva nas podseća da jedini istinski poznavalac ljudskog srca jeste Bog.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
U besedi za 28. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas ka širem smislu Božjeg stvaranja, u kojem ništa nije slučajno i ništa nije uzaludno.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Amvrosija po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Ignjatija Bogonosca. Katolici su u trećoj nedelji Adventa i slave Svetog Zefirina. Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnim molitvama.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
