Usred ratnih dešavanja, kolone duhovne tragalice okupljaju se u ukrajinskom gradu Umanu, da odaju počast osnivaču hasidskog pokreta i proslave jedan od najvažnijih jevrejskih praznika — Roš Hašanu.
Hiljade hasidskih hodočasnika iz svih krajeva sveta okupilo se u ukrajinskom gradu Umanu, uoči Roš hašane, jevrejske Nove godine. Iako su ratna dejstva obeležila svaki kutak ove zemlje, snaga vere i zajedništva privukla je ove duhovne tragaoce da se okupe oko groba Reba Nahmana, osnivača breslovskog hasidskog pokreta, koji je preminuo 1810. godine.
Ove godine jevrejska Nova godina po gregorijanskom kalendaru pada 3. oktobra i trajaće dva dana. Ipak, za Jevreje, svaki praznik počinje sa zalaskom sunca dan pre proslave, tako da će Roš hašana biti obeležena od 2. oktobra uveče do 4. oktobra uveče. Ova godina nosi poseban broj - 5785, koji simbolizuje novi početak i duhovno obnavljanje.
Anatolii STEPANOV / AFP / Profimedia
Hodočasnici u ukrajinskom gradu Umanu dočekuju jevrejsku Novu godinu
Usred tišine koju ometa povremeni zvuk eksplozija u daljini, hodočasnici su se okupili na ulicama oko groba, poredani u grupama, s otvorenim molitvenicima u rukama. Njihove molitve se mešaju sa duhovnom snagom koja, iako se suprotstavlja teškim okolnostima, ne gubi svoj smisao. U ovom trenutku, njihova vera pruža nadu u mir i obnovu i ujedinjuje ih u zajedničkom cilju — potrazi za blagoslovom i duhovnim ispunjenjem.
Molitve se šire ulicama, dok se hodočasnici, obučeni u tradicionalne crne kapute i jarmulke, okupljaju u krugovima, deleći misli i osećaje o veri, ljubavi i zajedništvu. U srcima mnogih prisutnih, ratna dešavanja ostavljaju duboke tragove, ali nada i vera u bolje sutra jačaju njihovu odlučnost da se okupe i proslave jedan od najvažnijih trenutaka u jevrejskom kalendaru.
Anatolii STEPANOV / AFP / Profimedia
Hodočasnici u ukrajinskom gradu Umanu dočekuju jevrejsku Novu godinu
Ova okupljanja nisu samo tradicionalni obred, već i podsećanje na snagu zajednice i neuništivu snagu vere. Dok se hodočasnici mole i pevaju tradicionalne pesme, osnaženi svojom duhovnošću, pružaju jedan od najsvetlijih primera ljudske otpornosti i nade usred turbulentnih vremena. Uman ostaje svetionik duhovnosti, čak i u trenucima kada svet oko njih postaje neizvesniji.
Pesah se slavi osam dana u krugu porodice, sprema se Seder večere na kojoj se svi ukućani okupljaju oko trpeze na kojoj su postavljena jela koja simbolično podsećaju na robovanje Izraelaca u Egiptu i njihovo izbavljenje. Reč je o prazniku koji je jedan od tri hodočasničkih praznika kada svi Jevreji koji imaju mogućnost odlaze na hodočašće u Jerusalim. U vreme postojanja hrama svaki punoletni muškarac je bio obavezan da dođe u Svet grad.
Kroz vekove, sefardi su postali integralni deo beogradskog društva, doprinoseći njegovoj raznolikosti i bogatstvu. Njihova priča o dolasku i opstanku u srpskoj prestonici svedoči o snazi zajedništva, otpornosti i neprekidnoj želji za očuvanjem identiteta i kulture.
Na današnji dan, pre jednog veka u temelje sinagoge uzidana je povelja ispisana na hebrejskom i staroslovenskom, koju su potpisali kralj Aleksandar I kraljica Marija Karađorđević.
Ovaj sveti dan, obeležen postom i molitvama, predstavlja najdublji izraz tuge u jevrejskoj tradiciji, ali i nadu u buduće iskupljenje i obnovu. Vernici širom sveta okupljaju se u molitvi, prisećajući se razaranja hramova i patnje kroz vekov, a oni u Jerusalimu obavezno posećuju Zid plača
U svojim kamenim blokovima ova drevna svetinja čuva molitve i nade vernika iz judaizma, hrišćanstva i islama, svedočeći o neprekidnoj duhovnoj povezanosti koja premošćuje vreme i prostor.
U čestitki povodom Roš Hašane, poglavar Srpske pravoslavne crkve je pozvao na zajedničke napore pravoslavnih i jevrejskih zajednica za bolju budućnost.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U periodu između Roš hašane i Jom kipura, jevrejska zajednica širom sveta posvećuje vreme postu, molitvama i duhovnoj obnovi. Jom kipur, koji se ove godine obeležava 11. i 12. oktobra, predstavlja vrhunac pokajanja, kada vernici tragaju za oproštajem i mirom.
Kroz zvuke šofara, molitve i bogate običaje poput bacanja hleba u vodu, jevrejska zajednica širom sveta obeležava Roš hašanu – praznik koji nije samo početak godine, već i prilika za zajedništvo, refleksiju i duhovno pročišćenje.
Čestitati Bajram nije samo formalnost, već izraz iskrene želje za blagostanjem i srećom, što dodatno jača veze među ljudima različitih verskih i kulturnih pozadina.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
