Usred ratnih dešavanja, kolone duhovne tragalice okupljaju se u ukrajinskom gradu Umanu, da odaju počast osnivaču hasidskog pokreta i proslave jedan od najvažnijih jevrejskih praznika — Roš Hašanu.
Hiljade hasidskih hodočasnika iz svih krajeva sveta okupilo se u ukrajinskom gradu Umanu, uoči Roš hašane, jevrejske Nove godine. Iako su ratna dejstva obeležila svaki kutak ove zemlje, snaga vere i zajedništva privukla je ove duhovne tragaoce da se okupe oko groba Reba Nahmana, osnivača breslovskog hasidskog pokreta, koji je preminuo 1810. godine.
Ove godine jevrejska Nova godina po gregorijanskom kalendaru pada 3. oktobra i trajaće dva dana. Ipak, za Jevreje, svaki praznik počinje sa zalaskom sunca dan pre proslave, tako da će Roš hašana biti obeležena od 2. oktobra uveče do 4. oktobra uveče. Ova godina nosi poseban broj - 5785, koji simbolizuje novi početak i duhovno obnavljanje.
Anatolii STEPANOV / AFP / Profimedia
Hodočasnici u ukrajinskom gradu Umanu dočekuju jevrejsku Novu godinu
Usred tišine koju ometa povremeni zvuk eksplozija u daljini, hodočasnici su se okupili na ulicama oko groba, poredani u grupama, s otvorenim molitvenicima u rukama. Njihove molitve se mešaju sa duhovnom snagom koja, iako se suprotstavlja teškim okolnostima, ne gubi svoj smisao. U ovom trenutku, njihova vera pruža nadu u mir i obnovu i ujedinjuje ih u zajedničkom cilju — potrazi za blagoslovom i duhovnim ispunjenjem.
Molitve se šire ulicama, dok se hodočasnici, obučeni u tradicionalne crne kapute i jarmulke, okupljaju u krugovima, deleći misli i osećaje o veri, ljubavi i zajedništvu. U srcima mnogih prisutnih, ratna dešavanja ostavljaju duboke tragove, ali nada i vera u bolje sutra jačaju njihovu odlučnost da se okupe i proslave jedan od najvažnijih trenutaka u jevrejskom kalendaru.
Anatolii STEPANOV / AFP / Profimedia
Hodočasnici u ukrajinskom gradu Umanu dočekuju jevrejsku Novu godinu
Ova okupljanja nisu samo tradicionalni obred, već i podsećanje na snagu zajednice i neuništivu snagu vere. Dok se hodočasnici mole i pevaju tradicionalne pesme, osnaženi svojom duhovnošću, pružaju jedan od najsvetlijih primera ljudske otpornosti i nade usred turbulentnih vremena. Uman ostaje svetionik duhovnosti, čak i u trenucima kada svet oko njih postaje neizvesniji.
Pesah se slavi osam dana u krugu porodice, sprema se Seder večere na kojoj se svi ukućani okupljaju oko trpeze na kojoj su postavljena jela koja simbolično podsećaju na robovanje Izraelaca u Egiptu i njihovo izbavljenje. Reč je o prazniku koji je jedan od tri hodočasničkih praznika kada svi Jevreji koji imaju mogućnost odlaze na hodočašće u Jerusalim. U vreme postojanja hrama svaki punoletni muškarac je bio obavezan da dođe u Svet grad.
Kroz vekove, sefardi su postali integralni deo beogradskog društva, doprinoseći njegovoj raznolikosti i bogatstvu. Njihova priča o dolasku i opstanku u srpskoj prestonici svedoči o snazi zajedništva, otpornosti i neprekidnoj želji za očuvanjem identiteta i kulture.
Na današnji dan, pre jednog veka u temelje sinagoge uzidana je povelja ispisana na hebrejskom i staroslovenskom, koju su potpisali kralj Aleksandar I kraljica Marija Karađorđević.
Ovaj sveti dan, obeležen postom i molitvama, predstavlja najdublji izraz tuge u jevrejskoj tradiciji, ali i nadu u buduće iskupljenje i obnovu. Vernici širom sveta okupljaju se u molitvi, prisećajući se razaranja hramova i patnje kroz vekov, a oni u Jerusalimu obavezno posećuju Zid plača
U svojim kamenim blokovima ova drevna svetinja čuva molitve i nade vernika iz judaizma, hrišćanstva i islama, svedočeći o neprekidnoj duhovnoj povezanosti koja premošćuje vreme i prostor.
U čestitki povodom Roš Hašane, poglavar Srpske pravoslavne crkve je pozvao na zajedničke napore pravoslavnih i jevrejskih zajednica za bolju budućnost.
Ministar je u ime Vlade Srbije posetio Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice i najavio nastavak podrške obnovi i ukrašavanju najznačajnije pravoslavne svetinje u ovom delu Bosne i Hercegovine.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U periodu između Roš hašane i Jom kipura, jevrejska zajednica širom sveta posvećuje vreme postu, molitvama i duhovnoj obnovi. Jom kipur, koji se ove godine obeležava 11. i 12. oktobra, predstavlja vrhunac pokajanja, kada vernici tragaju za oproštajem i mirom.
Kroz zvuke šofara, molitve i bogate običaje poput bacanja hleba u vodu, jevrejska zajednica širom sveta obeležava Roš hašanu – praznik koji nije samo početak godine, već i prilika za zajedništvo, refleksiju i duhovno pročišćenje.
Sura Fussilat (41:9–12) otkriva red i harmoniju univerzuma, podsećajući vernike na odgovornost prema Stvoritelju i podstičući na duhovni rast i zahvalnost.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Poglavar Rimokatoličke crkve sa govornice pozvao međunarodnu zajednicu da zaštiti nevine od brutalne ratne strategije koja pogađa milione ljudi i poručio da je obezbeđivanje hrane moralna obaveza čitavog čovečanstva.
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U besedi za 20. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako iskrenost i vera najmlađih otvaraju puteve veličanstvu Hrista koje čak i mudri ne mogu dosegnuti.
