Usred ratnih dešavanja, kolone duhovne tragalice okupljaju se u ukrajinskom gradu Umanu, da odaju počast osnivaču hasidskog pokreta i proslave jedan od najvažnijih jevrejskih praznika — Roš Hašanu.
Hiljade hasidskih hodočasnika iz svih krajeva sveta okupilo se u ukrajinskom gradu Umanu, uoči Roš hašane, jevrejske Nove godine. Iako su ratna dejstva obeležila svaki kutak ove zemlje, snaga vere i zajedništva privukla je ove duhovne tragaoce da se okupe oko groba Reba Nahmana, osnivača breslovskog hasidskog pokreta, koji je preminuo 1810. godine.
Ove godine jevrejska Nova godina po gregorijanskom kalendaru pada 3. oktobra i trajaće dva dana. Ipak, za Jevreje, svaki praznik počinje sa zalaskom sunca dan pre proslave, tako da će Roš hašana biti obeležena od 2. oktobra uveče do 4. oktobra uveče. Ova godina nosi poseban broj - 5785, koji simbolizuje novi početak i duhovno obnavljanje.
Anatolii STEPANOV / AFP / Profimedia
Hodočasnici u ukrajinskom gradu Umanu dočekuju jevrejsku Novu godinu
Usred tišine koju ometa povremeni zvuk eksplozija u daljini, hodočasnici su se okupili na ulicama oko groba, poredani u grupama, s otvorenim molitvenicima u rukama. Njihove molitve se mešaju sa duhovnom snagom koja, iako se suprotstavlja teškim okolnostima, ne gubi svoj smisao. U ovom trenutku, njihova vera pruža nadu u mir i obnovu i ujedinjuje ih u zajedničkom cilju — potrazi za blagoslovom i duhovnim ispunjenjem.
Molitve se šire ulicama, dok se hodočasnici, obučeni u tradicionalne crne kapute i jarmulke, okupljaju u krugovima, deleći misli i osećaje o veri, ljubavi i zajedništvu. U srcima mnogih prisutnih, ratna dešavanja ostavljaju duboke tragove, ali nada i vera u bolje sutra jačaju njihovu odlučnost da se okupe i proslave jedan od najvažnijih trenutaka u jevrejskom kalendaru.
Anatolii STEPANOV / AFP / Profimedia
Hodočasnici u ukrajinskom gradu Umanu dočekuju jevrejsku Novu godinu
Ova okupljanja nisu samo tradicionalni obred, već i podsećanje na snagu zajednice i neuništivu snagu vere. Dok se hodočasnici mole i pevaju tradicionalne pesme, osnaženi svojom duhovnošću, pružaju jedan od najsvetlijih primera ljudske otpornosti i nade usred turbulentnih vremena. Uman ostaje svetionik duhovnosti, čak i u trenucima kada svet oko njih postaje neizvesniji.
Pesah se slavi osam dana u krugu porodice, sprema se Seder večere na kojoj se svi ukućani okupljaju oko trpeze na kojoj su postavljena jela koja simbolično podsećaju na robovanje Izraelaca u Egiptu i njihovo izbavljenje. Reč je o prazniku koji je jedan od tri hodočasničkih praznika kada svi Jevreji koji imaju mogućnost odlaze na hodočašće u Jerusalim. U vreme postojanja hrama svaki punoletni muškarac je bio obavezan da dođe u Svet grad.
Kroz vekove, sefardi su postali integralni deo beogradskog društva, doprinoseći njegovoj raznolikosti i bogatstvu. Njihova priča o dolasku i opstanku u srpskoj prestonici svedoči o snazi zajedništva, otpornosti i neprekidnoj želji za očuvanjem identiteta i kulture.
Na današnji dan, pre jednog veka u temelje sinagoge uzidana je povelja ispisana na hebrejskom i staroslovenskom, koju su potpisali kralj Aleksandar I kraljica Marija Karađorđević.
Ovaj sveti dan, obeležen postom i molitvama, predstavlja najdublji izraz tuge u jevrejskoj tradiciji, ali i nadu u buduće iskupljenje i obnovu. Vernici širom sveta okupljaju se u molitvi, prisećajući se razaranja hramova i patnje kroz vekov, a oni u Jerusalimu obavezno posećuju Zid plača
U svojim kamenim blokovima ova drevna svetinja čuva molitve i nade vernika iz judaizma, hrišćanstva i islama, svedočeći o neprekidnoj duhovnoj povezanosti koja premošćuje vreme i prostor.
U čestitki povodom Roš Hašane, poglavar Srpske pravoslavne crkve je pozvao na zajedničke napore pravoslavnih i jevrejskih zajednica za bolju budućnost.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija poglavar SPC govorio o slabosti čoveka, snazi poverenja i putu koji ostaje otvoren za svakoga, dok je rukopoloženje novog đakona dalo događaju posebnu težinu i simboliku novog početka.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U periodu između Roš hašane i Jom kipura, jevrejska zajednica širom sveta posvećuje vreme postu, molitvama i duhovnoj obnovi. Jom kipur, koji se ove godine obeležava 11. i 12. oktobra, predstavlja vrhunac pokajanja, kada vernici tragaju za oproštajem i mirom.
Kroz zvuke šofara, molitve i bogate običaje poput bacanja hleba u vodu, jevrejska zajednica širom sveta obeležava Roš hašanu – praznik koji nije samo početak godine, već i prilika za zajedništvo, refleksiju i duhovno pročišćenje.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Ovaj običaj duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji, pa se mladenci daruju, dočekuju prijatelje i porodicu, simbolično pokazujući gostoprimstvo, ljubav i zajedništvo koje tek treba da raste i sazreva.
U besedi za nedelju 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera daje smisao stradanju, mučeništvo spaja sa svetiteljima, a trud vodi ka svetlosti koja nadmašuje ljudsku sreću.
