Usred ratnih dešavanja, kolone duhovne tragalice okupljaju se u ukrajinskom gradu Umanu, da odaju počast osnivaču hasidskog pokreta i proslave jedan od najvažnijih jevrejskih praznika — Roš Hašanu.
Hiljade hasidskih hodočasnika iz svih krajeva sveta okupilo se u ukrajinskom gradu Umanu, uoči Roš hašane, jevrejske Nove godine. Iako su ratna dejstva obeležila svaki kutak ove zemlje, snaga vere i zajedništva privukla je ove duhovne tragaoce da se okupe oko groba Reba Nahmana, osnivača breslovskog hasidskog pokreta, koji je preminuo 1810. godine.
Ove godine jevrejska Nova godina po gregorijanskom kalendaru pada 3. oktobra i trajaće dva dana. Ipak, za Jevreje, svaki praznik počinje sa zalaskom sunca dan pre proslave, tako da će Roš hašana biti obeležena od 2. oktobra uveče do 4. oktobra uveče. Ova godina nosi poseban broj - 5785, koji simbolizuje novi početak i duhovno obnavljanje.
Anatolii STEPANOV / AFP / Profimedia
Hodočasnici u ukrajinskom gradu Umanu dočekuju jevrejsku Novu godinu
Usred tišine koju ometa povremeni zvuk eksplozija u daljini, hodočasnici su se okupili na ulicama oko groba, poredani u grupama, s otvorenim molitvenicima u rukama. Njihove molitve se mešaju sa duhovnom snagom koja, iako se suprotstavlja teškim okolnostima, ne gubi svoj smisao. U ovom trenutku, njihova vera pruža nadu u mir i obnovu i ujedinjuje ih u zajedničkom cilju — potrazi za blagoslovom i duhovnim ispunjenjem.
Molitve se šire ulicama, dok se hodočasnici, obučeni u tradicionalne crne kapute i jarmulke, okupljaju u krugovima, deleći misli i osećaje o veri, ljubavi i zajedništvu. U srcima mnogih prisutnih, ratna dešavanja ostavljaju duboke tragove, ali nada i vera u bolje sutra jačaju njihovu odlučnost da se okupe i proslave jedan od najvažnijih trenutaka u jevrejskom kalendaru.
Anatolii STEPANOV / AFP / Profimedia
Hodočasnici u ukrajinskom gradu Umanu dočekuju jevrejsku Novu godinu
Ova okupljanja nisu samo tradicionalni obred, već i podsećanje na snagu zajednice i neuništivu snagu vere. Dok se hodočasnici mole i pevaju tradicionalne pesme, osnaženi svojom duhovnošću, pružaju jedan od najsvetlijih primera ljudske otpornosti i nade usred turbulentnih vremena. Uman ostaje svetionik duhovnosti, čak i u trenucima kada svet oko njih postaje neizvesniji.
Pesah se slavi osam dana u krugu porodice, sprema se Seder večere na kojoj se svi ukućani okupljaju oko trpeze na kojoj su postavljena jela koja simbolično podsećaju na robovanje Izraelaca u Egiptu i njihovo izbavljenje. Reč je o prazniku koji je jedan od tri hodočasničkih praznika kada svi Jevreji koji imaju mogućnost odlaze na hodočašće u Jerusalim. U vreme postojanja hrama svaki punoletni muškarac je bio obavezan da dođe u Svet grad.
Kroz vekove, sefardi su postali integralni deo beogradskog društva, doprinoseći njegovoj raznolikosti i bogatstvu. Njihova priča o dolasku i opstanku u srpskoj prestonici svedoči o snazi zajedništva, otpornosti i neprekidnoj želji za očuvanjem identiteta i kulture.
Na današnji dan, pre jednog veka u temelje sinagoge uzidana je povelja ispisana na hebrejskom i staroslovenskom, koju su potpisali kralj Aleksandar I kraljica Marija Karađorđević.
Ovaj sveti dan, obeležen postom i molitvama, predstavlja najdublji izraz tuge u jevrejskoj tradiciji, ali i nadu u buduće iskupljenje i obnovu. Vernici širom sveta okupljaju se u molitvi, prisećajući se razaranja hramova i patnje kroz vekov, a oni u Jerusalimu obavezno posećuju Zid plača
U svojim kamenim blokovima ova drevna svetinja čuva molitve i nade vernika iz judaizma, hrišćanstva i islama, svedočeći o neprekidnoj duhovnoj povezanosti koja premošćuje vreme i prostor.
U čestitki povodom Roš Hašane, poglavar Srpske pravoslavne crkve je pozvao na zajedničke napore pravoslavnih i jevrejskih zajednica za bolju budućnost.
Bratstvo Sabornog hrama poziva vernike na večernje bogosluženje 18. septembra, uoči praznika Čuda Svetog arhangela Mihaila u Honi, dok će sutradan biti služena sveta liturgija.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavlja da podržava humanitarni rad Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Tradicija nošenja kipe nije izvedena iz nijednog biblijskog stiha. To je običaj koji se razvijao kao znak priznanja da postoji neko „iznad“ nas ko prati svaki naš postupak.
Da li znate zašto se mesni i mlečni proizvodi ne smeju jesti zajedno, kako se uklanja krv iz mesa i zašto se hleb ponekad ne smatra košer? Otkrijte fascinantnu priču o pravilima ishrane u judaizmu i njihovom značaju za veru i tradiciju.
Devetog dana meseca ava jevrejska zajednica seća se razaranja Prvog i Drugog hrama u Jerusalimu, progona i odaje poštu žrtvama najvećih tragedija svoje istorije.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Tokom pokloničkog putovanja kroz Srbiju, ruski arhijerej sa sveštenstvom posetio je jednu od najznačajnijih svetinja Srpske pravoslavne crkve i poklonio se njenim svetinjama.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
