Jedan od najvećih duhovnika našeg vremena, arhimandrit Joil, jasno i sažeto objašnjava ključne razlike između Pravoslavne i Katoličke crkve – od liturgijskih praksi do dubokih teoloških pitanja, ukazujući na prepreke koje vekovima stoje na putu istinskog jedinstva.
Čak i među revnosnim hrišćanima, često se dešava da precizno razlikovanje između Katoličke i Pravoslavne vere izazove nesigurnost. Složenost teoloških objašnjenja, prožeta stručnim terminima, neretko je teško razumljiva za laike, što dodatno komplikuje već osetljive teme.
Međutim, arhimandrit Joil, jedan od najcenjenijih duhovnika na raskršću 20. i 21. veka, ponudio je jedno od najjasnijih i najsažetijih objašnjenja ključnih razlika između ove dve hrišćanske tradicije.
- Jedna od ključnih razlika, koje su bile još pre raskola, jeste uvođenje u Simvol vere filiokve. To je jeretičko učenje. Potom, prvenstvo rimskog pape. Zatim, katolici u liturgiji koriste beskvasni hleb, što kanoni Crkve strogo zabranjuju - govorio je otac Joil.
Dodao je da bogoslovski problemi, koji su postojali u trenutku raskola, ostaju aktuelni do danas, ali da je Rimokatolička crkva kroz vekove usvojila i nove doktrine i učenja koja se udaljavaju od saborskih odluka i svetootačkog predanja:
- Kao što su učenje o čistilištu, celibat – obaveza neženjenja sveštenika – što pravoslavnim sveštenicima nije nametnuto, zatim dogma o papskoj nepogrešivosti. Rimokatolička misa, za razliku od pravoslavne liturgije, nema priziva Svetoga Duha.
Još jedna značajna razlika jeste u načinu pričešća. Pravoslavni vernici se pričešćuju iz putira Telom i Krvlju Hristovim, dok se kod katolika koristi hostija – beskvasni hleb. Razlike se protežu i na svetu tajnu krštenja, mogućnost razvoda braka u pravoslavlju, kao i na pravila posta:
- Kod katolika, pre pričešća dovoljno je da ne jedu jedan sat - istakao je otac Joil.
Njegove reči podsećaju na kompleksnost izazova koji stoje pred mogućim jedinstvom između Katoličke i Pravoslavne crkve.
- Vidite, šta bi sve trebalo rešiti da bi došlo do nekog istinskog, stvarnog jedinstva, a ne do prevlasti Rimokatoličke crkve nad Pravoslavnom crkvom, čemu se sve vreme teži - zaključio je.
Arhimandrit Joil, koji se upokojio 2022. godine, ostavio je iza sebe ne samo jasnoću u bogoslovskim objašnjenjima, već i primer revnosnog čuvara vere i predanja. Njegovo učenje ostaje trajni oslonac za sve one koji žele dublje razumeti bogatstvo pravoslavne crkve i njenu duhovnu tradiciju.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere. Pozivajući se na svešteničku praksu, protojerej Andrej Čiženko govori o pogrešnim stavovima, opasnim grehovima i svemu onome što nas udaljava od prave duhovnosti. Objašnjava kako da se pričestimo dostojno, u miru i strahu Božijem. U besedi posle liturgije, patrijarh carigradski podsetio na izjavu svog prethodnika, patrijarha Atinagore, iz 1963. godine o približavanju Rimu, kao i na njegov istorijski susret sa papom Pavlom VI u Jerusalimu 1964. godine, koji je označio prekretnicu u međuhrišćanskom dijalogu. Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
Beogradska nadbiskupija i metropolija
Duhovna riznica
21:42 | 02.12.2024
DA LI JE MOGUĆE VEROVATI U BOGA, ALI NE I U CRKVU? Vladika Atanasije dao je kratak i jasan odgovor zbog kojeg će se mnogi zamisliti
Duhovna riznica
23:35 | 04.12.2024
PET NAJČEŠĆIH GREŠAKA VERNIKA PRILIKOM PRIČEŠĆA: Otac Andrej otkriva kako pravilno pristupiti Svetoj tajni
Duhovna riznica
18:20 | 07.12.2024
POMINJUĆI SVETOG NIKOLU, PATRIJARH VARTOLOMEJ PONOVO POZIVA PRAVOSLAVNE I KATOLIKE DA SLAVE VASKRS ZAJEDNO: “2025. može biti prelomna godina”
Duhovna riznica
10:23 | 24.12.2024
KOJE CRKVE DANAS SLAVE BADNJI DAN: Tradicije koje spajaju i razdvajaju hrišćane
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Ajeti 2:2-5 iz El-Bekare pokazuju put ka istinskom uspehu i unutrašnjem integritetu – saznajte šta vaš život može dobiti od ovih stihova
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Izrazom "Bog ti pomagao" može se odgovoriti na svaki pozdrav inoslavnog vernika.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog proroka Avdiju po starom kalendaru, Svetog proroka Avakuma po novom, katolici nemaju svečani praznik, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju različite svetitelje po starom i novom kalendaru, katolici započinju Došašće i slave Svetog apostola Andrija, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Na zvaničnoj večeri sa katoličkim hodočasnicima patrijarh Carigradski govorio o jedinstvu hrišćana, svom školovanju u Rimu i susretima sa papama, što je naišlo na osudu protivnika ekumenizma u pravoslavnom svetu.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
