Jedan od najvećih duhovnika našeg vremena, arhimandrit Joil, jasno i sažeto objašnjava ključne razlike između Pravoslavne i Katoličke crkve – od liturgijskih praksi do dubokih teoloških pitanja, ukazujući na prepreke koje vekovima stoje na putu istinskog jedinstva.
Čak i među revnosnim hrišćanima, često se dešava da precizno razlikovanje između Katoličke i Pravoslavne vere izazove nesigurnost. Složenost teoloških objašnjenja, prožeta stručnim terminima, neretko je teško razumljiva za laike, što dodatno komplikuje već osetljive teme.
Međutim, arhimandrit Joil, jedan od najcenjenijih duhovnika na raskršću 20. i 21. veka, ponudio je jedno od najjasnijih i najsažetijih objašnjenja ključnih razlika između ove dve hrišćanske tradicije.
- Jedna od ključnih razlika, koje su bile još pre raskola, jeste uvođenje u Simvol vere filiokve. To je jeretičko učenje. Potom, prvenstvo rimskog pape. Zatim, katolici u liturgiji koriste beskvasni hleb, što kanoni Crkve strogo zabranjuju - govorio je otac Joil.
Dodao je da bogoslovski problemi, koji su postojali u trenutku raskola, ostaju aktuelni do danas, ali da je Rimokatolička crkva kroz vekove usvojila i nove doktrine i učenja koja se udaljavaju od saborskih odluka i svetootačkog predanja:
- Kao što su učenje o čistilištu, celibat – obaveza neženjenja sveštenika – što pravoslavnim sveštenicima nije nametnuto, zatim dogma o papskoj nepogrešivosti. Rimokatolička misa, za razliku od pravoslavne liturgije, nema priziva Svetoga Duha.
Još jedna značajna razlika jeste u načinu pričešća. Pravoslavni vernici se pričešćuju iz putira Telom i Krvlju Hristovim, dok se kod katolika koristi hostija – beskvasni hleb. Razlike se protežu i na svetu tajnu krštenja, mogućnost razvoda braka u pravoslavlju, kao i na pravila posta:
- Kod katolika, pre pričešća dovoljno je da ne jedu jedan sat - istakao je otac Joil.
Njegove reči podsećaju na kompleksnost izazova koji stoje pred mogućim jedinstvom između Katoličke i Pravoslavne crkve.
- Vidite, šta bi sve trebalo rešiti da bi došlo do nekog istinskog, stvarnog jedinstva, a ne do prevlasti Rimokatoličke crkve nad Pravoslavnom crkvom, čemu se sve vreme teži - zaključio je.
Arhimandrit Joil, koji se upokojio 2022. godine, ostavio je iza sebe ne samo jasnoću u bogoslovskim objašnjenjima, već i primer revnosnog čuvara vere i predanja. Njegovo učenje ostaje trajni oslonac za sve one koji žele dublje razumeti bogatstvo pravoslavne crkve i njenu duhovnu tradiciju.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere. Pozivajući se na svešteničku praksu, protojerej Andrej Čiženko govori o pogrešnim stavovima, opasnim grehovima i svemu onome što nas udaljava od prave duhovnosti. Objašnjava kako da se pričestimo dostojno, u miru i strahu Božijem. U besedi posle liturgije, patrijarh carigradski podsetio na izjavu svog prethodnika, patrijarha Atinagore, iz 1963. godine o približavanju Rimu, kao i na njegov istorijski susret sa papom Pavlom VI u Jerusalimu 1964. godine, koji je označio prekretnicu u međuhrišćanskom dijalogu. Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
Beogradska nadbiskupija i metropolija
Duhovna riznica
21:42 | 02.12.2024
DA LI JE MOGUĆE VEROVATI U BOGA, ALI NE I U CRKVU? Vladika Atanasije dao je kratak i jasan odgovor zbog kojeg će se mnogi zamisliti
Duhovna riznica
23:35 | 04.12.2024
PET NAJČEŠĆIH GREŠAKA VERNIKA PRILIKOM PRIČEŠĆA: Otac Andrej otkriva kako pravilno pristupiti Svetoj tajni
Duhovna riznica
18:20 | 07.12.2024
POMINJUĆI SVETOG NIKOLU, PATRIJARH VARTOLOMEJ PONOVO POZIVA PRAVOSLAVNE I KATOLIKE DA SLAVE VASKRS ZAJEDNO: “2025. može biti prelomna godina”
Duhovna riznica
10:23 | 24.12.2024
KOJE CRKVE DANAS SLAVE BADNJI DAN: Tradicije koje spajaju i razdvajaju hrišćane
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za subotu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Izrazom "Bog ti pomagao" može se odgovoriti na svaki pozdrav inoslavnog vernika.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog proroka Avdiju po starom kalendaru, Svetog proroka Avakuma po novom, katolici nemaju svečani praznik, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju različite svetitelje po starom i novom kalendaru, katolici započinju Došašće i slave Svetog apostola Andrija, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
U besedi za subotu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
