Naredba pape Kalista III iz 1456. godine nikad nije povučena.
Malo ljudi danas zna da podnevna zvonjava iz crkava širom sveta nije slučajna – ona je podsetnik na značajan trenutak iz srpske istorije. Naime, podnevna zvonjava potiče iz 1456. godine, kada je Beograd postao simbol hrišćanske odbrane protiv otomanske sile.
Sredinom 15. veka, sultan Mehmed II i njegova vojska, koja je u tom trenutku bila gotovo nezaustavljiva, krenula je u osvajanje Beograda, ključne tačke koja je branila južnu granicu Ugarske. Beograd je i dalje predstavljao poslednju prepreku prema zapadnoj Evropi.
Sultan je bio odlučan da osvoji Beograd i obezbedi sebi dalji prolaz do ostatka Evrope, što je predstavljalo ozbiljnu pretnju hrišćanskim zemljama.
Turska vojska pod vodstvom sultana Mehmeda II stigla je pred Beograd. Grad je bio pod opsadom skoro tri nedelje, sve do 22. jula. Iako su se mnogi u Evropi nadali ujedinjavanju hrišćanskih snaga, to se nije dogodilo. Mnogi evropski vladari nisu pružili podršku, pa čak ni unutar same Ugarske nije postignut dogovor o zajedničkoj borbi protiv Turaka.
Vojska koja je branila Beograd bila je daleko manja od napadačke, ali izuzetno hrabra i odlučna. Janoš Hunjadi, poznat kao Sibinjanin Janko, okupio je trupe i predvodio borbu, dok je despot Đurađ Branković poslao nekoliko svojih odreda. Takođe, tu su bili i brojni hrišćanski krstaši koji su stigli iz Ugarske, Poljske, Nemačke, Češke i drugih evropskih zemalja. Krstaška vojska bila je smeštenau u blizini Zemuna, sa ciljem da odbrani grad po svaku cenu.
U početku su Turci pokušali da zauzmu Beograd sa reke Dunav, koristeći svoju flotu, ali su 14. jula pretrpeli ozbiljan poraz. Nakon toga, shvatili su da neće moći da preseku grad od reke i da spreče pomoć iz Ugarske, pa su odlučili da izvedu žestok juriš na kopnu. 21. jula 1456. godine, turska vojska je izvela odlučujući napad na grad, ali su se borbe nastavile ubedljivim otporom Beograđana.
Beograđani, uprkos tome što su imali slabije naoružanje, pokazali su izuzetnu hrabrost u borbi, a čak su se i crkvene vlasti pridružile odbrani, boraveći na bedemima i motivišući ljude. Bitka se vodila ne samo na zidinama grada, već i na samim ulicama, gde su borci i stanovnici grada bespoštedno se borili protiv napadača. Na kraju, usled velikih napora, Beograd je izdržao napade, a Turci su bili prisiljeni da se povuku.
Ova pobeda imala je ogroman značaj za Evropu, jer je zaustavljen širenje Osmanskog carstva ka zapadu. Vest o hrišćanskoj pobedi u Beogradu odjeknula je širom Evrope, podigavši moral hrišćanskim narodima, jer je smatrana kao ključna tačka u zaustavljanju napredovanja Osmanskog carstva.
Papa Kalist III, koji je bio izuzetno uzbuđen zbog pobede, proglasio je 6. avgust danom sećanja na ovu pobedu. Takođe je naredio da zvona svih crkava širom hrišćanskog sveta zvone svakog dana u podne, kao poziv na molitve za odbranu Beograda i slavlje hrišćanskog trijumfa.
Zvonjava koja se čuje u podne širom katoličkih crkava do danas je podsećanje na ovu ključnu pobedu iz srednjeg veka. Naredba pape Kalista III nikad nije povučena.
Na sahranu se nosi samo sveća, a venci, koji su postali neizostavni "dekor" svakog ispraćaja pokojnika, nikako nisu u duhu pravoslavlja.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
Sveti Teofan Zatvornik u svojojj misli za 23. ponedeljak po Pedesetnici podseća na važnost vere u Božje otkrivenje i na to da istina o Bogu dolazi isključivo iz Svetog pisma i apostolskih spisa. Prema njegovim rečima, sve što je potrebno da bi se razumela priroda Boga, plan spasenja i način života po Božjim zapovestima već je otkriveno kroz Jevanđelje i dela apostola. On nas poziva da se ne bavimo spekulacijama ili pokušajima da stvorimo vlastite ideje o Bogu, jer je Božanska istina već data.
Crkva i savremena medicina u ozbiljnom su sukobu već decenijama oko različitog pristupa i shvatanja mentalnih oboljenja. Dok medicina mentalne bolesti vidi kao psihičke poremećaje, uzrokovane biološkim, genetskim, psihološkim i socijalnim faktorima, Crkva ih često tumači kroz duhovnu prizmu - kao čist primer opsednutosti čoveka demonima.
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Kada čovek uporno odbacuje duhovnu stvarnost, prema učenju Crkve, sve više se vezuje za misli koje ga udaljavaju od istine, od drugih i od samog sebe.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Otkrijte kako jednostavni sastojci — sitno seckani pipci lignji, inćuni, kozice, prezle i limun — u savršenoj harmoniji stvaraju mirisno i ukusno jelo koje osvaja svaki sto
Od Davidovih psalama do pop i rok hitova savremenog doba, od manastirskih fresaka do filmskih ostvarenja – umetnost kroz vekove nastoji da nam prenese Božiju reč.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Uvođenjem ovakve svakodnevne rutine, svakodnevna briga može postati izvor duhovne snage.
U pravoslavlju, molitve za pokoj duše obavljaju se u crkvi, na groblju, uz sveštenika, i u skladu sa bogoslužbenim pravilima.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
Izrazom "Bog ti pomagao" može se odgovoriti na svaki pozdrav inoslavnog vernika.
Koliko katolika zna značenje dominikanskog psa?
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
Kako biste pozdravili Isusa na Nebu?
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
Koliko katolika zna značenje dominikanskog psa?
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Narod se sabrao u molitvi i sećanju, dok vikarni episkop patrijarha Porfirija podseća na Hristov zagrljaj i snagu vere koja nadjačava bol i nepravdu.
Bivši arhimandrit, vlasnik građevinskog preduzeća i arhitekt osuđeni za milionske zloupotrebe sredstava namenjenih obnovi manastira i crkava na Kosovu i Metohiji – pravda konačno zadovoljena, a istina iza kulisa crkvene moći otkrivena.
Svi su bili sinovi najuglednijih starešina Efeskih, i njihova imena su bila: Maksimilijan Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
U Muzeju Hercegovine u Trebinju biće otvorena izložba slika srpskog arhijereja koja spaja pejzaže sa portretima istorijskih velikana i savremenika.
