Naredba pape Kalista III iz 1456. godine nikad nije povučena.
Malo ljudi danas zna da podnevna zvonjava iz crkava širom sveta nije slučajna – ona je podsetnik na značajan trenutak iz srpske istorije. Naime, podnevna zvonjava potiče iz 1456. godine, kada je Beograd postao simbol hrišćanske odbrane protiv otomanske sile.
Sredinom 15. veka, sultan Mehmed II i njegova vojska, koja je u tom trenutku bila gotovo nezaustavljiva, krenula je u osvajanje Beograda, ključne tačke koja je branila južnu granicu Ugarske. Beograd je i dalje predstavljao poslednju prepreku prema zapadnoj Evropi.
Sultan je bio odlučan da osvoji Beograd i obezbedi sebi dalji prolaz do ostatka Evrope, što je predstavljalo ozbiljnu pretnju hrišćanskim zemljama.
Turska vojska pod vodstvom sultana Mehmeda II stigla je pred Beograd. Grad je bio pod opsadom skoro tri nedelje, sve do 22. jula. Iako su se mnogi u Evropi nadali ujedinjavanju hrišćanskih snaga, to se nije dogodilo. Mnogi evropski vladari nisu pružili podršku, pa čak ni unutar same Ugarske nije postignut dogovor o zajedničkoj borbi protiv Turaka.
Vojska koja je branila Beograd bila je daleko manja od napadačke, ali izuzetno hrabra i odlučna. Janoš Hunjadi, poznat kao Sibinjanin Janko, okupio je trupe i predvodio borbu, dok je despot Đurađ Branković poslao nekoliko svojih odreda. Takođe, tu su bili i brojni hrišćanski krstaši koji su stigli iz Ugarske, Poljske, Nemačke, Češke i drugih evropskih zemalja. Krstaška vojska bila je smeštenau u blizini Zemuna, sa ciljem da odbrani grad po svaku cenu.
U početku su Turci pokušali da zauzmu Beograd sa reke Dunav, koristeći svoju flotu, ali su 14. jula pretrpeli ozbiljan poraz. Nakon toga, shvatili su da neće moći da preseku grad od reke i da spreče pomoć iz Ugarske, pa su odlučili da izvedu žestok juriš na kopnu. 21. jula 1456. godine, turska vojska je izvela odlučujući napad na grad, ali su se borbe nastavile ubedljivim otporom Beograđana.
Beograđani, uprkos tome što su imali slabije naoružanje, pokazali su izuzetnu hrabrost u borbi, a čak su se i crkvene vlasti pridružile odbrani, boraveći na bedemima i motivišući ljude. Bitka se vodila ne samo na zidinama grada, već i na samim ulicama, gde su borci i stanovnici grada bespoštedno se borili protiv napadača. Na kraju, usled velikih napora, Beograd je izdržao napade, a Turci su bili prisiljeni da se povuku.
Ova pobeda imala je ogroman značaj za Evropu, jer je zaustavljen širenje Osmanskog carstva ka zapadu. Vest o hrišćanskoj pobedi u Beogradu odjeknula je širom Evrope, podigavši moral hrišćanskim narodima, jer je smatrana kao ključna tačka u zaustavljanju napredovanja Osmanskog carstva.
Papa Kalist III, koji je bio izuzetno uzbuđen zbog pobede, proglasio je 6. avgust danom sećanja na ovu pobedu. Takođe je naredio da zvona svih crkava širom hrišćanskog sveta zvone svakog dana u podne, kao poziv na molitve za odbranu Beograda i slavlje hrišćanskog trijumfa.
Zvonjava koja se čuje u podne širom katoličkih crkava do danas je podsećanje na ovu ključnu pobedu iz srednjeg veka. Naredba pape Kalista III nikad nije povučena.
Na sahranu se nosi samo sveća, a venci, koji su postali neizostavni "dekor" svakog ispraćaja pokojnika, nikako nisu u duhu pravoslavlja.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
Sveti Teofan Zatvornik u svojojj misli za 23. ponedeljak po Pedesetnici podseća na važnost vere u Božje otkrivenje i na to da istina o Bogu dolazi isključivo iz Svetog pisma i apostolskih spisa. Prema njegovim rečima, sve što je potrebno da bi se razumela priroda Boga, plan spasenja i način života po Božjim zapovestima već je otkriveno kroz Jevanđelje i dela apostola. On nas poziva da se ne bavimo spekulacijama ili pokušajima da stvorimo vlastite ideje o Bogu, jer je Božanska istina već data.
Crkva i savremena medicina u ozbiljnom su sukobu već decenijama oko različitog pristupa i shvatanja mentalnih oboljenja. Dok medicina mentalne bolesti vidi kao psihičke poremećaje, uzrokovane biološkim, genetskim, psihološkim i socijalnim faktorima, Crkva ih često tumači kroz duhovnu prizmu - kao čist primer opsednutosti čoveka demonima.
Crkva nas podseća da jedini istinski poznavalac ljudskog srca jeste Bog.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
U besedi za 28. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas ka širem smislu Božjeg stvaranja, u kojem ništa nije slučajno i ništa nije uzaludno.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Uvođenjem ovakve svakodnevne rutine, svakodnevna briga može postati izvor duhovne snage.
U pravoslavlju, molitve za pokoj duše obavljaju se u crkvi, na groblju, uz sveštenika, i u skladu sa bogoslužbenim pravilima.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Kroz alete 72:25–28, Kuran prikazuje složeni sistem božanske zaštite i uloge poslanika u prenošenju poruka.
U suri El Mulk, ajeti o Milostivom i presušenoj vodi otkrivaju koliko je čovek krhak bez Božije providnosti.
Dok su plamen i dim uništavali sve materijalno, vatrogasci su spasili simbol vere i nade koji je za vlasnike neprocenjiv.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
