Naredba pape Kalista III iz 1456. godine nikad nije povučena.
Malo ljudi danas zna da podnevna zvonjava iz crkava širom sveta nije slučajna – ona je podsetnik na značajan trenutak iz srpske istorije. Naime, podnevna zvonjava potiče iz 1456. godine, kada je Beograd postao simbol hrišćanske odbrane protiv otomanske sile.
Sredinom 15. veka, sultan Mehmed II i njegova vojska, koja je u tom trenutku bila gotovo nezaustavljiva, krenula je u osvajanje Beograda, ključne tačke koja je branila južnu granicu Ugarske. Beograd je i dalje predstavljao poslednju prepreku prema zapadnoj Evropi.
Sultan je bio odlučan da osvoji Beograd i obezbedi sebi dalji prolaz do ostatka Evrope, što je predstavljalo ozbiljnu pretnju hrišćanskim zemljama.
Turska vojska pod vodstvom sultana Mehmeda II stigla je pred Beograd. Grad je bio pod opsadom skoro tri nedelje, sve do 22. jula. Iako su se mnogi u Evropi nadali ujedinjavanju hrišćanskih snaga, to se nije dogodilo. Mnogi evropski vladari nisu pružili podršku, pa čak ni unutar same Ugarske nije postignut dogovor o zajedničkoj borbi protiv Turaka.
Vojska koja je branila Beograd bila je daleko manja od napadačke, ali izuzetno hrabra i odlučna. Janoš Hunjadi, poznat kao Sibinjanin Janko, okupio je trupe i predvodio borbu, dok je despot Đurađ Branković poslao nekoliko svojih odreda. Takođe, tu su bili i brojni hrišćanski krstaši koji su stigli iz Ugarske, Poljske, Nemačke, Češke i drugih evropskih zemalja. Krstaška vojska bila je smeštenau u blizini Zemuna, sa ciljem da odbrani grad po svaku cenu.
U početku su Turci pokušali da zauzmu Beograd sa reke Dunav, koristeći svoju flotu, ali su 14. jula pretrpeli ozbiljan poraz. Nakon toga, shvatili su da neće moći da preseku grad od reke i da spreče pomoć iz Ugarske, pa su odlučili da izvedu žestok juriš na kopnu. 21. jula 1456. godine, turska vojska je izvela odlučujući napad na grad, ali su se borbe nastavile ubedljivim otporom Beograđana.
Beograđani, uprkos tome što su imali slabije naoružanje, pokazali su izuzetnu hrabrost u borbi, a čak su se i crkvene vlasti pridružile odbrani, boraveći na bedemima i motivišući ljude. Bitka se vodila ne samo na zidinama grada, već i na samim ulicama, gde su borci i stanovnici grada bespoštedno se borili protiv napadača. Na kraju, usled velikih napora, Beograd je izdržao napade, a Turci su bili prisiljeni da se povuku.
Ova pobeda imala je ogroman značaj za Evropu, jer je zaustavljen širenje Osmanskog carstva ka zapadu. Vest o hrišćanskoj pobedi u Beogradu odjeknula je širom Evrope, podigavši moral hrišćanskim narodima, jer je smatrana kao ključna tačka u zaustavljanju napredovanja Osmanskog carstva.
Papa Kalist III, koji je bio izuzetno uzbuđen zbog pobede, proglasio je 6. avgust danom sećanja na ovu pobedu. Takođe je naredio da zvona svih crkava širom hrišćanskog sveta zvone svakog dana u podne, kao poziv na molitve za odbranu Beograda i slavlje hrišćanskog trijumfa.
Zvonjava koja se čuje u podne širom katoličkih crkava do danas je podsećanje na ovu ključnu pobedu iz srednjeg veka. Naredba pape Kalista III nikad nije povučena.
Na sahranu se nosi samo sveća, a venci, koji su postali neizostavni "dekor" svakog ispraćaja pokojnika, nikako nisu u duhu pravoslavlja.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
Sveti Teofan Zatvornik u svojojj misli za 23. ponedeljak po Pedesetnici podseća na važnost vere u Božje otkrivenje i na to da istina o Bogu dolazi isključivo iz Svetog pisma i apostolskih spisa. Prema njegovim rečima, sve što je potrebno da bi se razumela priroda Boga, plan spasenja i način života po Božjim zapovestima već je otkriveno kroz Jevanđelje i dela apostola. On nas poziva da se ne bavimo spekulacijama ili pokušajima da stvorimo vlastite ideje o Bogu, jer je Božanska istina već data.
Crkva i savremena medicina u ozbiljnom su sukobu već decenijama oko različitog pristupa i shvatanja mentalnih oboljenja. Dok medicina mentalne bolesti vidi kao psihičke poremećaje, uzrokovane biološkim, genetskim, psihološkim i socijalnim faktorima, Crkva ih često tumači kroz duhovnu prizmu - kao čist primer opsednutosti čoveka demonima.
Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna.
Vernici u strahu dok paroh otkriva političku pozadinu i govori o ličnom progonu koji traje već godinama.
Dok se rasprave najčešće vode oko marama i kapa, sveštenik pri hramu Svetog Ilije na Mirijevu objašnjava zašto upadljiva garderoba, neprimerene boje i zanemarivanje crkvenog bontona mnogo češće dovode do opomena u hramu.
Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline.
Neplaćene finansijske obaveze nisu samo uzrok teškog materijalnog, već i moralnog stanja porodice, istakao je otac Rafail.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Uvođenjem ovakve svakodnevne rutine, svakodnevna briga može postati izvor duhovne snage.
U pravoslavlju, molitve za pokoj duše obavljaju se u crkvi, na groblju, uz sveštenika, i u skladu sa bogoslužbenim pravilima.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Svaka skrivena misao i odluka oblikuje život. Kada nestanu svedoci, istina izlazi na videlo i otvara put za unutrašnju snagu.
Osnivač salezijanaca i katolički svetac Ivan Bosco kazao je da u haosu sveta samo vera i pobožnost mogu očuvati Crkvu od oluje poslednjih vremena.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Timoteja po starom kalendaru i Svetog Isidora Peluzijskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Andriju, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
