Bez trunke suvišne masnoće, a punog ukusa i mira – zapečeni plavi patlidžani sa jajima i fetom, po blagoslovenom receptu igumana manastira Svetog Pavla, donose tišinu trpeze i toplinu doma u svakom zalogaju.
U manastirskim trpezarijama, gde se ognjišta stapaju s molitvom, nastaju jela koja ne hrane samo telo, već i dušu. Starac Partenije, iguman manastira Svetog Pavla na Svetoj gori, osmislio je recept za zapečene plave patlidžane sa jajima i fetom – jelo koje je postno duhom, čak i kada u dane prazničnog raspoloženja u njega dodamo jaja i sir. U svakoj fazi pripreme oseća se pažnja, blagost i smirenost: od potapanja patlidžana da izgube gorčinu, do poslednjeg prelivanja maslinovim uljem pred služenje. Ovo jelo ne traži raskoš, već srce. Pripremljeno s ljubavlju, ono postaje više od hrane – postaje molitva na tanjiru, znak pažnje prema onima s kojima delimo trpezu.
Sastojci:
3–4 veća plava patlidžana
Priprema:
Operite i oljuštite patlidžane. Isecite ih na kolutove debljine oko 1 cm. Stavite ih u veću posudu sa posoljenom vodom i ostavite da odstoje 30 minuta – to će izvući gorčinu. Ocedite ih i pažljivo poređajte na čistu kuhinjsku krpu. Dobro ih osušite – važno je da budu suvi kako ulje ne bi prskalo tokom prženja ili pečenja.
Zagrejte malo ulja u tiganju i kratko propržite kolutove patlidžana – dovoljno je da omekšaju, ne smeju da upiju previše masnoće. Alternativno, možete ih poređati na papir za pečenje i ispeći u rerni dok ne porumene i omekšaju.
Ispecite crvenu paradajz-papriku, luk i beli luk u rerni. Dodajte malo maslinovog ulja i origano, pa sve zajedno izblendajte dok ne dobijete ujednačen, kremast i mirisan sos. Ovaj sos možete pripremiti i ranije – u frižideru može stajati nekoliko dana.
U vatrostalnu posudu složite prvi red prženih ili pečenih patlidžana. Prelijte ih pripremljenim sosom. Nastavite slaganje dok ne utrošite sve sastojke, a završni sloj neka bude sos. Stavite posudu u unapred zagrejanu rernu i pecite 20 minuta – dovoljno da se ukusi sjedine, a sos počne lagano da krčka.
Nakon 20 minuta izvadite posudu iz rerne. Pažljivo razbijte jaja direktno preko složenih patlidžana i sosa. Posolite i pobiberite po ukusu, ali oprezno sa solju ako planirate da dodate sir. Vratite u rernu i pecite dok se jaja ne ispeku po vašem ukusu – bilo da volite da žumance ostane meko ili potpuno pečeno. Pred sam kraj pečenja možete dodati malo izmrvljenog feta sira ili drugog belog sira preko jela. Prilikom serviranja, prelijte porciju s malo maslinovog ulja i dodajte još sveže mlevenog bibera za dodatnu aromu.
Savet monaha:
Ako radite ili ste u žurbi, delove ovog jela možete pripremiti unapred – sos i patlidžane – i tako uštedeti vreme kada dođete kući. I ne zaboravite: kuvanje može biti i čin ljubavi. U manastirima se redovno kuva za poklonike i hodočasnike – naročito pred zimu. Neka i vaše kuvanje bude blagoslov za još nekoga.
U jednoj od tihih monaških kuhinja, među pucketanjem vatre i mirisom maslinovog ulja, nastaje obrok koji pruža više od ukusa – nosi blagoslov, smirenje i tihu poruku pažnje. U nastavku saznajte kako da ga pripremite i u svom domu.
Bez aditiva, veštačkih boja i pojačivača ukusa – uz pomoć blagodetnog sremuša pripremite jednostavan, ukusan i lekovit zalogaj koji jača organizam i okrepljuje dušu.
Na mestu gde je hrana tiha molitva i dar Božiji, nastao je recept za obrok-salatu od pasulja crnog oka, komorača i avokada - laganu, posnu i prožetu smirenjem koje oplemenjuje svakodnevnu trpezu.
Između molitve i prirode nastaje jednostavno jelo sa sremušem koje osvežava telo, jača imunitet i simbolično najavljuje novi život — savršen spoj ukusa i tihe duhovnosti.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
U besedi za četvrtak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se najdublja ljubav prema Gospodu ne rađa iz onoga što oči vide, već iz srca otvorenog za Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Jakinta po starom i Svetog sveštenomučenika Antinogena po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Karmelske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Kada je car Trajan tražio da se odrekne Hrista, ostao je veran veri i zbog toga pretrpeo mučenje i tamnicu.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
Iako je ovaj ponedeljak u Petrovskom postu dan na vodi, zbog Ivanjdana je dozvoljena riba, a ovo jelo od morskih plodova i ribe učiniće vaš praznični sto posebnim i mirisnim kao u manastirima Svete gore.
Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
Ovo lagano posno jelo na ulju priprema se od nekoliko sastojaka, a svojim blagim ukusom i mirisom podseća na recepte naših baka.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Potrebno je tek nekoliko sastojaka i malo strpljenja da na vašoj trpezi osvane poslastica koja je decenijama čuvana u bosanskim domovima.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
U hramu Svetog apostola Pavla u Tupelu vernici su prisustvovali radosnom događaju u kojem je više ljudi započelo novi život u pravoslavnoj veri.
Ovo lagano posno jelo na ulju priprema se od nekoliko sastojaka, a svojim blagim ukusom i mirisom podseća na recepte naših baka.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
