Bez trunke suvišne masnoće, a punog ukusa i mira – zapečeni plavi patlidžani sa jajima i fetom, po blagoslovenom receptu igumana manastira Svetog Pavla, donose tišinu trpeze i toplinu doma u svakom zalogaju.
U manastirskim trpezarijama, gde se ognjišta stapaju s molitvom, nastaju jela koja ne hrane samo telo, već i dušu. Starac Partenije, iguman manastira Svetog Pavla na Svetoj gori, osmislio je recept za zapečene plave patlidžane sa jajima i fetom – jelo koje je postno duhom, čak i kada u dane prazničnog raspoloženja u njega dodamo jaja i sir. U svakoj fazi pripreme oseća se pažnja, blagost i smirenost: od potapanja patlidžana da izgube gorčinu, do poslednjeg prelivanja maslinovim uljem pred služenje. Ovo jelo ne traži raskoš, već srce. Pripremljeno s ljubavlju, ono postaje više od hrane – postaje molitva na tanjiru, znak pažnje prema onima s kojima delimo trpezu.
Sastojci:
3–4 veća plava patlidžana
Priprema:
Operite i oljuštite patlidžane. Isecite ih na kolutove debljine oko 1 cm. Stavite ih u veću posudu sa posoljenom vodom i ostavite da odstoje 30 minuta – to će izvući gorčinu. Ocedite ih i pažljivo poređajte na čistu kuhinjsku krpu. Dobro ih osušite – važno je da budu suvi kako ulje ne bi prskalo tokom prženja ili pečenja.
Zagrejte malo ulja u tiganju i kratko propržite kolutove patlidžana – dovoljno je da omekšaju, ne smeju da upiju previše masnoće. Alternativno, možete ih poređati na papir za pečenje i ispeći u rerni dok ne porumene i omekšaju.
Ispecite crvenu paradajz-papriku, luk i beli luk u rerni. Dodajte malo maslinovog ulja i origano, pa sve zajedno izblendajte dok ne dobijete ujednačen, kremast i mirisan sos. Ovaj sos možete pripremiti i ranije – u frižideru može stajati nekoliko dana.
U vatrostalnu posudu složite prvi red prženih ili pečenih patlidžana. Prelijte ih pripremljenim sosom. Nastavite slaganje dok ne utrošite sve sastojke, a završni sloj neka bude sos. Stavite posudu u unapred zagrejanu rernu i pecite 20 minuta – dovoljno da se ukusi sjedine, a sos počne lagano da krčka.
Nakon 20 minuta izvadite posudu iz rerne. Pažljivo razbijte jaja direktno preko složenih patlidžana i sosa. Posolite i pobiberite po ukusu, ali oprezno sa solju ako planirate da dodate sir. Vratite u rernu i pecite dok se jaja ne ispeku po vašem ukusu – bilo da volite da žumance ostane meko ili potpuno pečeno. Pred sam kraj pečenja možete dodati malo izmrvljenog feta sira ili drugog belog sira preko jela. Prilikom serviranja, prelijte porciju s malo maslinovog ulja i dodajte još sveže mlevenog bibera za dodatnu aromu.
Savet monaha:
Ako radite ili ste u žurbi, delove ovog jela možete pripremiti unapred – sos i patlidžane – i tako uštedeti vreme kada dođete kući. I ne zaboravite: kuvanje može biti i čin ljubavi. U manastirima se redovno kuva za poklonike i hodočasnike – naročito pred zimu. Neka i vaše kuvanje bude blagoslov za još nekoga.
U jednoj od tihih monaških kuhinja, među pucketanjem vatre i mirisom maslinovog ulja, nastaje obrok koji pruža više od ukusa – nosi blagoslov, smirenje i tihu poruku pažnje. U nastavku saznajte kako da ga pripremite i u svom domu.
Bez aditiva, veštačkih boja i pojačivača ukusa – uz pomoć blagodetnog sremuša pripremite jednostavan, ukusan i lekovit zalogaj koji jača organizam i okrepljuje dušu.
Na mestu gde je hrana tiha molitva i dar Božiji, nastao je recept za obrok-salatu od pasulja crnog oka, komorača i avokada - laganu, posnu i prožetu smirenjem koje oplemenjuje svakodnevnu trpezu.
Između molitve i prirode nastaje jednostavno jelo sa sremušem koje osvežava telo, jača imunitet i simbolično najavljuje novi život — savršen spoj ukusa i tihe duhovnosti.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Dok je bio vojsci, u njegovom puku bio je jedini hrišćanin.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
U Svetom pismu i učenju svetih otaca, pokajanje je opisano kao neprestani podvig.
U Staroj crkvi na Baščaršiji obeležen je praznik ove ravnoapostolne svetiteljke, gde su se vernici uz molitvu poklonili svetoj relikviji.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
Iako je ovaj ponedeljak u Petrovskom postu dan na vodi, zbog Ivanjdana je dozvoljena riba, a ovo jelo od morskih plodova i ribe učiniće vaš praznični sto posebnim i mirisnim kao u manastirima Svete gore.
Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
Monah iz Manastir Krušedol objavio je 1855. godine zbirku recepata, među kojima je i ovaj koji pokazuje kako se od najskromnijih sastojaka stvara nezaboravan ukus i miris starine
Otkrijte autentični recept iz 1393, rolovane šljive punjene kozjim sirom i obavijene dimljenom slaninom, spoj tradicije i neodoljivog ukusa.
Od domaćeg sira do pažljivo zatvorenog testa – recept koji se prenosi s kolena na koleno i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
Ajeti sure Az-Zumar otkrivaju kako vera i doslednost u dobrim postupcima vode ka unutrašnjem miru i večnoj nagradi.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
