Bez trunke suvišne masnoće, a punog ukusa i mira – zapečeni plavi patlidžani sa jajima i fetom, po blagoslovenom receptu igumana manastira Svetog Pavla, donose tišinu trpeze i toplinu doma u svakom zalogaju.
U manastirskim trpezarijama, gde se ognjišta stapaju s molitvom, nastaju jela koja ne hrane samo telo, već i dušu. Starac Partenije, iguman manastira Svetog Pavla na Svetoj gori, osmislio je recept za zapečene plave patlidžane sa jajima i fetom – jelo koje je postno duhom, čak i kada u dane prazničnog raspoloženja u njega dodamo jaja i sir. U svakoj fazi pripreme oseća se pažnja, blagost i smirenost: od potapanja patlidžana da izgube gorčinu, do poslednjeg prelivanja maslinovim uljem pred služenje. Ovo jelo ne traži raskoš, već srce. Pripremljeno s ljubavlju, ono postaje više od hrane – postaje molitva na tanjiru, znak pažnje prema onima s kojima delimo trpezu.
Sastojci:
3–4 veća plava patlidžana
Priprema:
Operite i oljuštite patlidžane. Isecite ih na kolutove debljine oko 1 cm. Stavite ih u veću posudu sa posoljenom vodom i ostavite da odstoje 30 minuta – to će izvući gorčinu. Ocedite ih i pažljivo poređajte na čistu kuhinjsku krpu. Dobro ih osušite – važno je da budu suvi kako ulje ne bi prskalo tokom prženja ili pečenja.
Zagrejte malo ulja u tiganju i kratko propržite kolutove patlidžana – dovoljno je da omekšaju, ne smeju da upiju previše masnoće. Alternativno, možete ih poređati na papir za pečenje i ispeći u rerni dok ne porumene i omekšaju.
Ispecite crvenu paradajz-papriku, luk i beli luk u rerni. Dodajte malo maslinovog ulja i origano, pa sve zajedno izblendajte dok ne dobijete ujednačen, kremast i mirisan sos. Ovaj sos možete pripremiti i ranije – u frižideru može stajati nekoliko dana.
U vatrostalnu posudu složite prvi red prženih ili pečenih patlidžana. Prelijte ih pripremljenim sosom. Nastavite slaganje dok ne utrošite sve sastojke, a završni sloj neka bude sos. Stavite posudu u unapred zagrejanu rernu i pecite 20 minuta – dovoljno da se ukusi sjedine, a sos počne lagano da krčka.
Nakon 20 minuta izvadite posudu iz rerne. Pažljivo razbijte jaja direktno preko složenih patlidžana i sosa. Posolite i pobiberite po ukusu, ali oprezno sa solju ako planirate da dodate sir. Vratite u rernu i pecite dok se jaja ne ispeku po vašem ukusu – bilo da volite da žumance ostane meko ili potpuno pečeno. Pred sam kraj pečenja možete dodati malo izmrvljenog feta sira ili drugog belog sira preko jela. Prilikom serviranja, prelijte porciju s malo maslinovog ulja i dodajte još sveže mlevenog bibera za dodatnu aromu.
Savet monaha:
Ako radite ili ste u žurbi, delove ovog jela možete pripremiti unapred – sos i patlidžane – i tako uštedeti vreme kada dođete kući. I ne zaboravite: kuvanje može biti i čin ljubavi. U manastirima se redovno kuva za poklonike i hodočasnike – naročito pred zimu. Neka i vaše kuvanje bude blagoslov za još nekoga.
U jednoj od tihih monaških kuhinja, među pucketanjem vatre i mirisom maslinovog ulja, nastaje obrok koji pruža više od ukusa – nosi blagoslov, smirenje i tihu poruku pažnje. U nastavku saznajte kako da ga pripremite i u svom domu.
Bez aditiva, veštačkih boja i pojačivača ukusa – uz pomoć blagodetnog sremuša pripremite jednostavan, ukusan i lekovit zalogaj koji jača organizam i okrepljuje dušu.
Na mestu gde je hrana tiha molitva i dar Božiji, nastao je recept za obrok-salatu od pasulja crnog oka, komorača i avokada - laganu, posnu i prožetu smirenjem koje oplemenjuje svakodnevnu trpezu.
Između molitve i prirode nastaje jednostavno jelo sa sremušem koje osvežava telo, jača imunitet i simbolično najavljuje novi život — savršen spoj ukusa i tihe duhovnosti.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
Pouka svetogorskog starca nas uči kako vrlinama i odgovornošću možemo preokrenuti pad u put ka unutrašnjem oslobođenju i veri koja jača.
Iz pravoslavne crkve u severnom delu Kosovske Mitrovice nepoznati počinioci odneli priloge vernika, istraga je u toku.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
Iako je ovaj ponedeljak u Petrovskom postu dan na vodi, zbog Ivanjdana je dozvoljena riba, a ovo jelo od morskih plodova i ribe učiniće vaš praznični sto posebnim i mirisnim kao u manastirima Svete gore.
Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
Kutja je prvo jelo koje se iznosi na sto za Badnje veče kod Istočnih Slovena - skromno i puno simbolike.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
