Možda pecka dok je berete, ali kada je pravilno pripremljena, kopriva postaje prava vitaminska bomba – otkrijte recept za letnju salatu koja osvežava i jača ceo organizam.
U zagrljaju prirode i njenih tiših čuda, često zaboravimo na moćne biljke koje nam rastu tik uz prag. Kopriva, naizgled obična i neugledna zbog peckanja koje izaziva, u sebi krije neiscrpno bogatstvo zdravlja i vitalnosti. U ovom receptu donosimo vam svežu salatu od koprive – ne samo kao ukusnu sezonsku poslasticu, već i kao zdravu hranu - snažan eliksir prirode koji nas podseća da je jednostavnost često najdragocenija.
List koprive je pravo blago: bogat je gvožđem, kalcijumom, magnezijumom i vitaminima A, C, K i B grupe. Njegova lekovitost ogleda se u jačanju imuniteta, pročišćavanju krvi, ublažavanju upala i podsticanju rada jetre i bubrega. Deluje i kao prirodni diuretik, pomaže kod anemije, umanjuje simptome alergija i poboljšava stanje kože i kose. Kada se konzumira u sirovom, pravilno pripremljenom obliku – kao što je ova salata – kopriva daje organizmu sve svoje dragocene hranljive materije u punom kapacitetu.
Sastojci:
200 g vrhova koprive
3 čena belog luka
1 limun
Nekoliko listova čuvarkuće
Maslinovo ulje
So
Shutterstock/DENIS ESAULOV 1987
Kada je pravilno pripremljena, kopriva postaje prava vitaminska bomba
Priprema:
Najpre nežno usitnite sveže vrhove koprive i prebacite ih u veću činiju. Prelijte ih sveže isceđenim sokom od limuna – ne samo zbog osvežavajućeg ukusa, već i zato što limun neutrališe mravlju kiselinu, zaslužnu za onaj poznati osećaj peckanja pri dodiru sa koprivom. Pod dejstvom limunovog soka, listovi koprive postaju meki, blagi i potpuno bezbedni za upotrebu.
Dobro promešajte i blago izgnječite koprivu kako bi upila sok i omekšala. Zatim dodajte nekoliko sitnih, mladih listova čuvarkuće – biljke poznate po svojim regenerativnim svojstvima. Po ukusu posolite, a zatim dodajte sitno seckani beli luk i prelijte maslinovim uljem. Još jednom lagano promešajte sve sastojke dok se ukusi ne sjedine u skladnu i mirisnu celinu.
Poslužite sa zahvalnošću i radošću, kao dar prirode na vašem stolu.
Pripremite ovu jednostavnu, a moćnu salatu sa pažnjom i zahvalnošću, jer u svakoj njenoj kapi sokova i mirisima prirode krije se tihi podsetnik da zdravlje često raste tamo gde najmanje gledamo – u mirnim baštama, kraj seoskih puteva i u listu jedne obične, čudesne koprive.
Dok danas jurimo za egzotičnim receptima i brzom hranom, jedno skromno, a čudesno jelo od piletine i belog luka podseća nas kako su naše bake kuvale – tiho, s ljubavlju i bez žurbe. Otkrivamo recept za ćerviš, zaboravljeni klasik domaće kuhinje koji greje i telo i srce.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Uz šapat uspomena donosimo vam jednostavan, ali neodoljiv letnji recept koji spaja tradiciju, ljubav i autentične ukuse - baš onako kako su to znale naše bake.
Bez trunke suvišne masnoće, a punog ukusa i mira – zapečeni plavi patlidžani sa jajima i fetom, po blagoslovenom receptu igumana manastira Svetog Pavla, donose tišinu trpeze i toplinu doma u svakom zalogaju.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Bez aditiva, veštačkih boja i pojačivača ukusa – uz pomoć blagodetnog sremuša pripremite jednostavan, ukusan i lekovit zalogaj koji jača organizam i okrepljuje dušu.
U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive.
U nekim krajevima ih zovu kolačići sa krstom, u drugim priganice sa krstom, a ponegde jednostavno – slavski kolačići. Bez obzira na naziv, ukus im je uvek isti ako se prave po ovom receptu, koji će sigurno tražiti svako ko se posluži ovom poslasticom.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
