Možda pecka dok je berete, ali kada je pravilno pripremljena, kopriva postaje prava vitaminska bomba – otkrijte recept za letnju salatu koja osvežava i jača ceo organizam.
U zagrljaju prirode i njenih tiših čuda, često zaboravimo na moćne biljke koje nam rastu tik uz prag. Kopriva, naizgled obična i neugledna zbog peckanja koje izaziva, u sebi krije neiscrpno bogatstvo zdravlja i vitalnosti. U ovom receptu donosimo vam svežu salatu od koprive – ne samo kao ukusnu sezonsku poslasticu, već i kao zdravu hranu - snažan eliksir prirode koji nas podseća da je jednostavnost često najdragocenija.
List koprive je pravo blago: bogat je gvožđem, kalcijumom, magnezijumom i vitaminima A, C, K i B grupe. Njegova lekovitost ogleda se u jačanju imuniteta, pročišćavanju krvi, ublažavanju upala i podsticanju rada jetre i bubrega. Deluje i kao prirodni diuretik, pomaže kod anemije, umanjuje simptome alergija i poboljšava stanje kože i kose. Kada se konzumira u sirovom, pravilno pripremljenom obliku – kao što je ova salata – kopriva daje organizmu sve svoje dragocene hranljive materije u punom kapacitetu.
Sastojci:
200 g vrhova koprive
3 čena belog luka
1 limun
Nekoliko listova čuvarkuće
Maslinovo ulje
So
Shutterstock/DENIS ESAULOV 1987
Kada je pravilno pripremljena, kopriva postaje prava vitaminska bomba
Priprema:
Najpre nežno usitnite sveže vrhove koprive i prebacite ih u veću činiju. Prelijte ih sveže isceđenim sokom od limuna – ne samo zbog osvežavajućeg ukusa, već i zato što limun neutrališe mravlju kiselinu, zaslužnu za onaj poznati osećaj peckanja pri dodiru sa koprivom. Pod dejstvom limunovog soka, listovi koprive postaju meki, blagi i potpuno bezbedni za upotrebu.
Dobro promešajte i blago izgnječite koprivu kako bi upila sok i omekšala. Zatim dodajte nekoliko sitnih, mladih listova čuvarkuće – biljke poznate po svojim regenerativnim svojstvima. Po ukusu posolite, a zatim dodajte sitno seckani beli luk i prelijte maslinovim uljem. Još jednom lagano promešajte sve sastojke dok se ukusi ne sjedine u skladnu i mirisnu celinu.
Poslužite sa zahvalnošću i radošću, kao dar prirode na vašem stolu.
Pripremite ovu jednostavnu, a moćnu salatu sa pažnjom i zahvalnošću, jer u svakoj njenoj kapi sokova i mirisima prirode krije se tihi podsetnik da zdravlje često raste tamo gde najmanje gledamo – u mirnim baštama, kraj seoskih puteva i u listu jedne obične, čudesne koprive.
Dok danas jurimo za egzotičnim receptima i brzom hranom, jedno skromno, a čudesno jelo od piletine i belog luka podseća nas kako su naše bake kuvale – tiho, s ljubavlju i bez žurbe. Otkrivamo recept za ćerviš, zaboravljeni klasik domaće kuhinje koji greje i telo i srce.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Uz šapat uspomena donosimo vam jednostavan, ali neodoljiv letnji recept koji spaja tradiciju, ljubav i autentične ukuse - baš onako kako su to znale naše bake.
Bez trunke suvišne masnoće, a punog ukusa i mira – zapečeni plavi patlidžani sa jajima i fetom, po blagoslovenom receptu igumana manastira Svetog Pavla, donose tišinu trpeze i toplinu doma u svakom zalogaju.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Bez aditiva, veštačkih boja i pojačivača ukusa – uz pomoć blagodetnog sremuša pripremite jednostavan, ukusan i lekovit zalogaj koji jača organizam i okrepljuje dušu.
U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive.
U nekim krajevima ih zovu kolačići sa krstom, u drugim priganice sa krstom, a ponegde jednostavno – slavski kolačići. Bez obzira na naziv, ukus im je uvek isti ako se prave po ovom receptu, koji će sigurno tražiti svako ko se posluži ovom poslasticom.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Ono što obično ostane na kraju praznika u ovom receptu postaje brz, ukusan i praktičan obrok, baš onako kako su nekada znale naše bake - bez bacanja i bez komplikacija.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
