Možda pecka dok je berete, ali kada je pravilno pripremljena, kopriva postaje prava vitaminska bomba – otkrijte recept za letnju salatu koja osvežava i jača ceo organizam.
U zagrljaju prirode i njenih tiših čuda, često zaboravimo na moćne biljke koje nam rastu tik uz prag. Kopriva, naizgled obična i neugledna zbog peckanja koje izaziva, u sebi krije neiscrpno bogatstvo zdravlja i vitalnosti. U ovom receptu donosimo vam svežu salatu od koprive – ne samo kao ukusnu sezonsku poslasticu, već i kao zdravu hranu - snažan eliksir prirode koji nas podseća da je jednostavnost često najdragocenija.
List koprive je pravo blago: bogat je gvožđem, kalcijumom, magnezijumom i vitaminima A, C, K i B grupe. Njegova lekovitost ogleda se u jačanju imuniteta, pročišćavanju krvi, ublažavanju upala i podsticanju rada jetre i bubrega. Deluje i kao prirodni diuretik, pomaže kod anemije, umanjuje simptome alergija i poboljšava stanje kože i kose. Kada se konzumira u sirovom, pravilno pripremljenom obliku – kao što je ova salata – kopriva daje organizmu sve svoje dragocene hranljive materije u punom kapacitetu.
Sastojci:
200 g vrhova koprive
3 čena belog luka
1 limun
Nekoliko listova čuvarkuće
Maslinovo ulje
So
Shutterstock/DENIS ESAULOV 1987
Kada je pravilno pripremljena, kopriva postaje prava vitaminska bomba
Priprema:
Najpre nežno usitnite sveže vrhove koprive i prebacite ih u veću činiju. Prelijte ih sveže isceđenim sokom od limuna – ne samo zbog osvežavajućeg ukusa, već i zato što limun neutrališe mravlju kiselinu, zaslužnu za onaj poznati osećaj peckanja pri dodiru sa koprivom. Pod dejstvom limunovog soka, listovi koprive postaju meki, blagi i potpuno bezbedni za upotrebu.
Dobro promešajte i blago izgnječite koprivu kako bi upila sok i omekšala. Zatim dodajte nekoliko sitnih, mladih listova čuvarkuće – biljke poznate po svojim regenerativnim svojstvima. Po ukusu posolite, a zatim dodajte sitno seckani beli luk i prelijte maslinovim uljem. Još jednom lagano promešajte sve sastojke dok se ukusi ne sjedine u skladnu i mirisnu celinu.
Poslužite sa zahvalnošću i radošću, kao dar prirode na vašem stolu.
Pripremite ovu jednostavnu, a moćnu salatu sa pažnjom i zahvalnošću, jer u svakoj njenoj kapi sokova i mirisima prirode krije se tihi podsetnik da zdravlje često raste tamo gde najmanje gledamo – u mirnim baštama, kraj seoskih puteva i u listu jedne obične, čudesne koprive.
Dok danas jurimo za egzotičnim receptima i brzom hranom, jedno skromno, a čudesno jelo od piletine i belog luka podseća nas kako su naše bake kuvale – tiho, s ljubavlju i bez žurbe. Otkrivamo recept za ćerviš, zaboravljeni klasik domaće kuhinje koji greje i telo i srce.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Uz šapat uspomena donosimo vam jednostavan, ali neodoljiv letnji recept koji spaja tradiciju, ljubav i autentične ukuse - baš onako kako su to znale naše bake.
Bez trunke suvišne masnoće, a punog ukusa i mira – zapečeni plavi patlidžani sa jajima i fetom, po blagoslovenom receptu igumana manastira Svetog Pavla, donose tišinu trpeze i toplinu doma u svakom zalogaju.
Ovaj praznik podseća nas na moć molitve i neiscrpnu duhovnu snagu koja se prenosi generacijama kroz vekove i prostore, od drevnog Carigrada do današnje Srbije.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Poznati moskovski sveštenik govori zašto ljudi mešaju zaljubljenost i ljubav, zbog čega čednost nije prevaziđena vrednost i kako prepoznati osobu sa kojom možete osnovati porodicu zauvek.
U Galičniku se svake godine oko Petrovdan odigrava jedinstvena pravoslavna svadba, sa drevnim ritualima, pesmama i jahanjem, kakvi se retko gde mogu videti.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Bez aditiva, veštačkih boja i pojačivača ukusa – uz pomoć blagodetnog sremuša pripremite jednostavan, ukusan i lekovit zalogaj koji jača organizam i okrepljuje dušu.
U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive.
U nekim krajevima ih zovu kolačići sa krstom, u drugim priganice sa krstom, a ponegde jednostavno – slavski kolačići. Bez obzira na naziv, ukus im je uvek isti ako se prave po ovom receptu, koji će sigurno tražiti svako ko se posluži ovom poslasticom.
Ovo tradicionalno jelo iz srca zapadne Srbije, pripremljeno po starinskom receptu, krije miris ognjišta, utehu majčinih ruku i letnje uspomene koje greju dušu.
Donosimo recept iz zaboravljene knjige „Kosovske kuhinje“ za mirisni pilav od jagnjetine i suvog grožđa, koji spaja ukus detinjstva, domovine i tihe molitve uz ognjište.
Autentični recept objavljen u kuvaru 1855. godine za drevno jelo koje jača telo i um, a u sebi nosi više od obične hrane – deo neugasivog svetogorskog blagoslova.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Upozorio je da se ponovo dešava da se pastirske besede iz hramova moraju objašnjavati pred policijom i tužilaštvom, što, po njegovim rečima, uvodi klimu cenzure i autocenzure i duboko je suprotno Ustavu i demokratskom društvu.
Ovo tradicionalno jelo iz srca zapadne Srbije, pripremljeno po starinskom receptu, krije miris ognjišta, utehu majčinih ruku i letnje uspomene koje greju dušu.
