Možda pecka dok je berete, ali kada je pravilno pripremljena, kopriva postaje prava vitaminska bomba – otkrijte recept za letnju salatu koja osvežava i jača ceo organizam.
U zagrljaju prirode i njenih tiših čuda, često zaboravimo na moćne biljke koje nam rastu tik uz prag. Kopriva, naizgled obična i neugledna zbog peckanja koje izaziva, u sebi krije neiscrpno bogatstvo zdravlja i vitalnosti. U ovom receptu donosimo vam svežu salatu od koprive – ne samo kao ukusnu sezonsku poslasticu, već i kao zdravu hranu - snažan eliksir prirode koji nas podseća da je jednostavnost često najdragocenija.
List koprive je pravo blago: bogat je gvožđem, kalcijumom, magnezijumom i vitaminima A, C, K i B grupe. Njegova lekovitost ogleda se u jačanju imuniteta, pročišćavanju krvi, ublažavanju upala i podsticanju rada jetre i bubrega. Deluje i kao prirodni diuretik, pomaže kod anemije, umanjuje simptome alergija i poboljšava stanje kože i kose. Kada se konzumira u sirovom, pravilno pripremljenom obliku – kao što je ova salata – kopriva daje organizmu sve svoje dragocene hranljive materije u punom kapacitetu.
Sastojci:
200 g vrhova koprive
3 čena belog luka
1 limun
Nekoliko listova čuvarkuće
Maslinovo ulje
So
Shutterstock/DENIS ESAULOV 1987
Kada je pravilno pripremljena, kopriva postaje prava vitaminska bomba
Priprema:
Najpre nežno usitnite sveže vrhove koprive i prebacite ih u veću činiju. Prelijte ih sveže isceđenim sokom od limuna – ne samo zbog osvežavajućeg ukusa, već i zato što limun neutrališe mravlju kiselinu, zaslužnu za onaj poznati osećaj peckanja pri dodiru sa koprivom. Pod dejstvom limunovog soka, listovi koprive postaju meki, blagi i potpuno bezbedni za upotrebu.
Dobro promešajte i blago izgnječite koprivu kako bi upila sok i omekšala. Zatim dodajte nekoliko sitnih, mladih listova čuvarkuće – biljke poznate po svojim regenerativnim svojstvima. Po ukusu posolite, a zatim dodajte sitno seckani beli luk i prelijte maslinovim uljem. Još jednom lagano promešajte sve sastojke dok se ukusi ne sjedine u skladnu i mirisnu celinu.
Poslužite sa zahvalnošću i radošću, kao dar prirode na vašem stolu.
Pripremite ovu jednostavnu, a moćnu salatu sa pažnjom i zahvalnošću, jer u svakoj njenoj kapi sokova i mirisima prirode krije se tihi podsetnik da zdravlje često raste tamo gde najmanje gledamo – u mirnim baštama, kraj seoskih puteva i u listu jedne obične, čudesne koprive.
Dok danas jurimo za egzotičnim receptima i brzom hranom, jedno skromno, a čudesno jelo od piletine i belog luka podseća nas kako su naše bake kuvale – tiho, s ljubavlju i bez žurbe. Otkrivamo recept za ćerviš, zaboravljeni klasik domaće kuhinje koji greje i telo i srce.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Uz šapat uspomena donosimo vam jednostavan, ali neodoljiv letnji recept koji spaja tradiciju, ljubav i autentične ukuse - baš onako kako su to znale naše bake.
Bez trunke suvišne masnoće, a punog ukusa i mira – zapečeni plavi patlidžani sa jajima i fetom, po blagoslovenom receptu igumana manastira Svetog Pavla, donose tišinu trpeze i toplinu doma u svakom zalogaju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Bez aditiva, veštačkih boja i pojačivača ukusa – uz pomoć blagodetnog sremuša pripremite jednostavan, ukusan i lekovit zalogaj koji jača organizam i okrepljuje dušu.
U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive.
U nekim krajevima ih zovu kolačići sa krstom, u drugim priganice sa krstom, a ponegde jednostavno – slavski kolačići. Bez obzira na naziv, ukus im je uvek isti ako se prave po ovom receptu, koji će sigurno tražiti svako ko se posluži ovom poslasticom.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
