Tikvice punjene pečurkama i pirinčem donose miris leta i duha, mogu se spremati na ulju ili vodi, a otkrivamo zašto je ovaj recept vekovima ostao neizostavan u pravoslavnim domovima.
U danima posta, kada svoje telo i duh privodimo miru, kada se odričemo raskoši ukusa da bismo se setili raskoši Božije ljubavi, na našim trpezama često se nalaze najjednostavnija jela. Upravo takvo jelo – skromno, posno i ukusno – jesu tikvice sa pečurkama, koje možemo spremati kako u danima posta na ulju, tako i u strogim danima posta na vodi.
U njemu nema ničeg raskošnog na prvi pogled – tikvica, nekoliko pečuraka, malo pirinča, začini. Ali kad se okuse ovi tihi darovi zemlje, shvatimo da je Gospod u prostoti dao najveće blagoslove.
Sastojci:
• 4 tikvice srednje veličine
• 250 g svežih pečuraka (šampinjona)
• šoljica pirinča
• kašika paradajz pirea ili malo kečapa
• pola kašičice ljute aleve paprike
• so, biber
• ulje po potrebi (ako se posti na ulju)
Shutterstock/Timolina
Tikvice punjene pečurkama i pirinčom mogu sse priprematu na ulju ili na vodi
Priprema:
Tikvice dobro operite i nemojte ih ljuštiti. Skuvajte ih kratko u posoljenoj vodi da omekšaju, ali da ostanu cele. Zatim ih pažljivo rasecite po dužini i izdubite deo sa semenkama.
Pečurke operite i isecite na listiće. Ako se posti na ulju, propržite ih na tri kašike ulja oko pola sata, dok ne omekšaju i ne ispuste miris. Ako se posti na vodi, dinstajte ih u malo vode, bez dodavanja ulja, dok ne omekšaju.
Dodajte im prethodno skuvani i oceđeni pirinač, kašiku paradajz pirea ili malo kečapa, ljutu alevu papriku, so i biber. Sve dobro izmešajte.
Tikvice napunite ovim mirisnim, toplim filom. Ako je post na ulju, na svaku tikvicu kanite malo ulja. Zapecite u rerni i ostavite da se jelo dobro ohladi, jer je ukusnije kada se posluži hladno, kao tihi zalogaj koji hladi telo, ali greje dušu.
Savet:
U ovo letnje vreme, kada tikvice tek stižu iz bašta, a pečurke mirišu na šumsku vlagu, setimo se da Gospod nikad nije tražio od nas raskoš, već čistotu srca i blagodarnost. Baš kao što je ovaj skromni ručak dar prirode, tako je i post dar našoj duši, da se podsetimo da nam je samo jedno potrebno – Njegova ljubav, a sve ostalo će nam se dodati.
Na Svetoj gori, gde su molitva i tradicija način života, i hrana ima poseban značaj. Otkrijte recept za ovaj izvrstan obrok sa pečurkama – jednostavno, ali izuzetno bogato jelo koje oslikava suštinu monaške trpeze.
Bez mesa, ali s obiljem ukusa, ove nežne rolnice sa crvenim kupusom, tikvicom i šargarepom donose miris doma, toplinu posta i potvrđuju da duhovnost može prebivati i na vašoj trpezi.
Bez mesa i bez glutena, ali bogatiji od mnogih glavnih jela – ovaj obrok od kinoe sa svežim povrćem oduševiće čak i one koji tvrde da ne vole zdravu hranu!
Spoj avokada, kinoe, pasulja i šarenog povrća krije recept koji će vas nahraniti, iznenaditi i učiniti da se osećate lako – kao da ste pojeli zdraviju verziju sreće. Idealna za vrele dane kada telo traži snagu bez težine.
U svetogorskim manastirima vekovima se pripremaju ove nežne sarmice u patlidžanu, a sada recept stiže i do vaše trpeze – spoj jednostavnosti, duhovnog mira i bogatstva ukusa koji prevazilazi sva očekivanja.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Mnogi, u trenucima krize, veruju da plaćaju cenu za ono što nisu učinili, ali jasna poruka iz crkvenog učenja razbija tu dilemu i vraća fokus na ličnu veru, krštenje i odgovornost pred Bogom.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Nekada redovan izbor u danima dugih postova, ovaj recept pokazuje kako od skromnih namirnica nastaje topao i hranljiv obrok koji se dugo pamti i lako vraća na trpezu.
Ovaj provereni način pripreme vraća se osnovama – krompir, povrće i pirinač slažu se u tepsiji i bez komplikacije daju toplo, domaće jelo koje lako nahrani celu porodicu.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Ono što obično ostane na kraju praznika u ovom receptu postaje brz, ukusan i praktičan obrok, baš onako kako su nekada znale naše bake - bez bacanja i bez komplikacija.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
Kada šarena jaja izgube pažnju najmlađih, ovaj brz i praktičan recept vraća ih na sto u sasvim drugačijem, primamljivom obliku, bez mnogo truda i sa sastojcima koje već imate.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Od dolaska svetinje iz manastira Vatoped do litije i poklonjenja u Hramu Svetog Save - poznat je raspored događaja, kao i način na koji će vernici moći da priđu i dobiju blagoslov tokom njenog višednevnog boravka u prestonici.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.
