Tikvice punjene pečurkama i pirinčem donose miris leta i duha, mogu se spremati na ulju ili vodi, a otkrivamo zašto je ovaj recept vekovima ostao neizostavan u pravoslavnim domovima.
U danima posta, kada svoje telo i duh privodimo miru, kada se odričemo raskoši ukusa da bismo se setili raskoši Božije ljubavi, na našim trpezama često se nalaze najjednostavnija jela. Upravo takvo jelo – skromno, posno i ukusno – jesu tikvice sa pečurkama, koje možemo spremati kako u danima posta na ulju, tako i u strogim danima posta na vodi.
U njemu nema ničeg raskošnog na prvi pogled – tikvica, nekoliko pečuraka, malo pirinča, začini. Ali kad se okuse ovi tihi darovi zemlje, shvatimo da je Gospod u prostoti dao najveće blagoslove.
Sastojci:
• 4 tikvice srednje veličine
• 250 g svežih pečuraka (šampinjona)
• šoljica pirinča
• kašika paradajz pirea ili malo kečapa
• pola kašičice ljute aleve paprike
• so, biber
• ulje po potrebi (ako se posti na ulju)
Shutterstock/Timolina
Tikvice punjene pečurkama i pirinčom mogu sse priprematu na ulju ili na vodi
Priprema:
Tikvice dobro operite i nemojte ih ljuštiti. Skuvajte ih kratko u posoljenoj vodi da omekšaju, ali da ostanu cele. Zatim ih pažljivo rasecite po dužini i izdubite deo sa semenkama.
Pečurke operite i isecite na listiće. Ako se posti na ulju, propržite ih na tri kašike ulja oko pola sata, dok ne omekšaju i ne ispuste miris. Ako se posti na vodi, dinstajte ih u malo vode, bez dodavanja ulja, dok ne omekšaju.
Dodajte im prethodno skuvani i oceđeni pirinač, kašiku paradajz pirea ili malo kečapa, ljutu alevu papriku, so i biber. Sve dobro izmešajte.
Tikvice napunite ovim mirisnim, toplim filom. Ako je post na ulju, na svaku tikvicu kanite malo ulja. Zapecite u rerni i ostavite da se jelo dobro ohladi, jer je ukusnije kada se posluži hladno, kao tihi zalogaj koji hladi telo, ali greje dušu.
Savet:
U ovo letnje vreme, kada tikvice tek stižu iz bašta, a pečurke mirišu na šumsku vlagu, setimo se da Gospod nikad nije tražio od nas raskoš, već čistotu srca i blagodarnost. Baš kao što je ovaj skromni ručak dar prirode, tako je i post dar našoj duši, da se podsetimo da nam je samo jedno potrebno – Njegova ljubav, a sve ostalo će nam se dodati.
Na Svetoj gori, gde su molitva i tradicija način života, i hrana ima poseban značaj. Otkrijte recept za ovaj izvrstan obrok sa pečurkama – jednostavno, ali izuzetno bogato jelo koje oslikava suštinu monaške trpeze.
Bez mesa, ali s obiljem ukusa, ove nežne rolnice sa crvenim kupusom, tikvicom i šargarepom donose miris doma, toplinu posta i potvrđuju da duhovnost može prebivati i na vašoj trpezi.
Bez mesa i bez glutena, ali bogatiji od mnogih glavnih jela – ovaj obrok od kinoe sa svežim povrćem oduševiće čak i one koji tvrde da ne vole zdravu hranu!
Spoj avokada, kinoe, pasulja i šarenog povrća krije recept koji će vas nahraniti, iznenaditi i učiniti da se osećate lako – kao da ste pojeli zdraviju verziju sreće. Idealna za vrele dane kada telo traži snagu bez težine.
U svetogorskim manastirima vekovima se pripremaju ove nežne sarmice u patlidžanu, a sada recept stiže i do vaše trpeze – spoj jednostavnosti, duhovnog mira i bogatstva ukusa koji prevazilazi sva očekivanja.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Kroz molitvu, pravoslavni hrišćanin stupa u lični odnos sa Bogom, tražeći ne samo pomoć u teškoćama, već pre svega zajednicu, blizinu i osvećenje duše.
Na praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, vladika zapadnoevropski Justin služio je liturgiju, a rukopoloženjem i odlikovanjem sveštenika osnažio pravoslavnu zajednicu Srba u Španiji.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive.
Monah iz Manastir Krušedol objavio je 1855. godine zbirku recepata, među kojima je i ovaj koji pokazuje kako se od najskromnijih sastojaka stvara nezaboravan ukus i miris starine
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako usmeren na greh i sopstvene slabosti, ali pod Božjom svetlošću, gnev ne razara, već čisti dušu i otvara prostor za rast dobrote i pravednosti
Ajet 40 iz Sure Ghafir jasno poručuje da nijedno zlo ne ostaje nekažnjeno, dok vera i dobra dela muškaraca i žena otvaraju vrata Dženeta u obilju bez granica.
