Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik posvećen Svetom Kirijaku Otšelniku koji se u narodu još naziva i Miholjdan.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Sveti Kirijak Otšelnik, poznat i kao Sveti Kirijak Anahoret je hrišćanski svetitelj i mučenik. Rođen je 448. godine u Korintu. Otac mu se zvao Jovan i bio je sveštenik. Majka mu se zvala Evdokija. U ranoj mladosti postavljen za čteca saborne crkve u Korintu. Čitajući Sveto Pismo divio se Promislu Božjem.
U svojoj 18-toj godini odlazi u Jerusalim k Svetom Jevtimija i u njegovom manastiru se zamonašio. Otatle je otišao na Jordan, Svetom Gerasimu, gde je proveo devet godina. Kada je ovaj umro, vratio se u manastir Svetog Jevtimija, gde je bio još deset godina. Posle toga je često menjao mesto boravka, jer je želeo da se skloni, kako se navodi, od "slave ljudske". Umro je u obitelji Svetog Haritona u 109. godini gde je i sahranjen.
Za sebe je govorio, da ga od kako je monah, sunce nikad nije videlo da jede niti da se ljuti na koga. Po ustavu Svetog Haritona monasi su jeli samo jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.
Sveti Kirijak je bio krupan i snažan telom, i takav je ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem. Bio je veoma aktivan u borbi za pravoslavlje izobličavajući jeresi, naročito origenizam.
Tropar (glas 1):
Pustinjij žitelj i v tjalesi angel, i čudotvorec pokazalsja jesi bogonose oče naš Kirijače; postom, bdenijem, molitvoju nebesnaja darovanija prijim, iscjeljaješi nedužnija i duši vjeroju pritekajuščih k tebje. Slava davšemu tebje krjepost, slava vjenčavšemu tja, slava djejstvujuščemu toboju vsjem iscjeljenija.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
Na moštima Svetog Kalistrata i njegovih ubijenih saboraca podignuta je crkva.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton rekao: "Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
