Nekada nezaobilazna na trpezama domaćina na Kosovu i Metohiji, ova hranljiva i aromatična čorba vraća nas u vreme kada su mirisi iz bakinih lonaca ispunjavali domove i okupljali porodicu oko stola.
Ova čorba jedno je od starinskih jela koje se vekovima pripremalo na Kosovu i Metohiji, posebno u zimskim mesecima. Sočivo i suva rebra daju bogat i zasitan ukus, dok začini i povrće doprinose punoj aromi i mirisu.
Sastojci:
250 g sočiva
300 g suvih svinjskih rebara
1 glavica crnog luka
1 šargarepa
2 čena belog luka
1 krompir
1 lovorov list
1 kašika masti (ili ulja)
1 kašičica aleve paprike
So i biber – po ukusu
Prstohvat sušenog timijana ili majčine dušice
1,5 l vode
Priprema:
Suva rebra operite i stavite u šerpu s hladnom vodom. Kuvajte ih 15-20 minuta kako bi se odstranila suvišna so i ukus dima. Procedite i ostavite sa strane.
Sočivo operite pod mlazom hladne vode i ostavite da se ocedi. Ako koristite staro sočivo, možete ga potopiti u mlaku vodu na 30 minuta da omekša.
Crni i beli luk sitno iseckajte. Šargarepu i krompir oljuštite i isecite na kockice. U dubokoj šerpi zagrejte mast ili ulje. Dodajte crni i beli luk i propržite dok ne postanu staklasti. Dodajte šargarepu i krompir i kratko propržite.Ubacite suva rebra i promešajte da se sjedine ukusi.
Dodajte sočivo u šerpu, promešajte i pospite alevom paprikom. Nalijte 1,5 litara vode, ubacite lovorov list i začine. Poklopite i kuvajte na umerenoj vatri oko 45 minuta, dok sočivo ne omekša i čorba ne dobije željenu gustinu. Na kraju probajte i dodajte so i biber po ukusu. Čorbu sklonite s vatre i ostavite da odstoji 10 minuta pre serviranja.
Ova čorba se tradicionalno služi uz domaći hleb ili proju. Možete je dodatno obogatiti kašikom kiselog mleka ili sitno seckanim peršunom.
Otkrijte priču o belmužu, tradicionalnom obroku sa Stare planine, njegovim varijacijama i jednostavnoj pripremi koja donosi neponovljiv užitak. Ovaj neodoljivo ukusan kosovski specijalitet vekovima se priprema u srpskim domovima, a njegov recept krije toplinu ognjišta, majčinsku ljubav i duh tradicije. Nekada nezamenjiv na porodičnim trpezama, ovaj starinski specijalitet i danas oduševljava bogatim ukusom i mirisima detinjstva. Donosimo vam originalan recept iz starih beležnica! Ova drevna svetogorska supa, pripremljena od tahinija i povrća, vekovima je deo monaške trpeze. Saznajte kako da je napravite kod kuće i uživate u njenom blagotvornom ukusu.
Pixabay.com
Mrsni recepti
09:03 | 13.02.2025
TAJNA PASTIRSKOG SPECIJALITETA KOJI OSVAJA UKUSOM I SNAGOM: Belmuž – staro jelo predaka koje se vraća na trpeze
Mrsni recepti
08:58 | 15.02.2025
BLAGO KOSOVSKE KUHINJE KOJE BUDI USPOMENE: Filija – jednostavno, ukusno jelo naših predaka koje miriše na dom i detinjstvo
Mrsni recepti
09:45 | 16.02.2025
UKUS DOMAĆE KUHINJE KOJI VRAĆA SEĆANJA: Pileći paprikaš sa noklicama po receptu iz bakinog starog kuvara
Posni recepti
09:30 | 19.02.2025
OTKRIJTE TAJNU ISHRANE MONAHA SA SVETE GORE: Posna supa savršenog ukusa, koja greje dušu i jača telo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kroz poređenje sa ogledalom Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva duboku poruku o ljudskoj oholosti i pokazuje zašto onaj ko želi da ponizi svetinju na kraju razotkriva samoga sebe.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Pantelejmona po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Matija. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Terezije Benedikte od Krsta, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Italijanski dizajner kreirao je liturgijske odežde za Benedikta XVI, Franju i Lava XIV, dok njegove izjave o prihvatanju različitih ljudi sada izazivaju oštre reakcije u katoličkim krugovima.
Svetogorski starac podseća da Hristos ni čoveka koji je sagrešio ne prestaje da poziva na pokajanje, borbu i povratak Njemu.
Meso, krompir, pirinač i povrće složeni u zemljanu posudu, pa zapečeni u rerni, stvaraju obrok koji vraća miris nekadašnjih porodičnih ručkova.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Jelo koje se tradicionalno priprema s mesom i mladim zelenilom, ima i svoju posnu varijantu koja očarava svakog ko želi da oseti autentičan duh Kosova i Metohije i toplinu domaće kuhinje.
Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Donosimo tradicionalni recept kraljice bajramske sofre – čorbe koja krije mudrost predaka i mirise dana kada su begovi i age okupljali narod oko svojih trpeza.
Meso, krompir, pirinač i povrće složeni u zemljanu posudu, pa zapečeni u rerni, stvaraju obrok koji vraća miris nekadašnjih porodičnih ručkova.
Pašteta od prirodnih sastojaka priprema se jednostavno, a u sebi spaja ukuse i blagodeti biljaka koje su naše bake dobro poznavale.
Parena torta nije osvajala izgledom, već mirisom, jednostavnošću i ukusom koji se dugo pamti.
Bez kvasca i sa samo nekoliko sastojaka, ova meka pogača bila je deo srpskih domova, a danas je savršen izbor za dane posta na vodi.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
U Beogradu se okupilo više od 400 učesnika kampa „Srbija te zove“, a susret sa poglavarom SPC protekao je uz razgovor o poreklu, Svetom Savi, ljubavi prema bližnjem i veri.
Ljubav nije samo osećanje niti prolazna emocija, već način života, izraz vere i spremnosti da čovek u drugome prepozna ikonu Božju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
