Nekada nezaobilazna na trpezama domaćina na Kosovu i Metohiji, ova hranljiva i aromatična čorba vraća nas u vreme kada su mirisi iz bakinih lonaca ispunjavali domove i okupljali porodicu oko stola.
Ova čorba jedno je od starinskih jela koje se vekovima pripremalo na Kosovu i Metohiji, posebno u zimskim mesecima. Sočivo i suva rebra daju bogat i zasitan ukus, dok začini i povrće doprinose punoj aromi i mirisu.
Sastojci:
250 g sočiva
300 g suvih svinjskih rebara
1 glavica crnog luka
1 šargarepa
2 čena belog luka
1 krompir
1 lovorov list
1 kašika masti (ili ulja)
1 kašičica aleve paprike
So i biber – po ukusu
Prstohvat sušenog timijana ili majčine dušice
1,5 l vode
Priprema:
Suva rebra operite i stavite u šerpu s hladnom vodom. Kuvajte ih 15-20 minuta kako bi se odstranila suvišna so i ukus dima. Procedite i ostavite sa strane.
Sočivo operite pod mlazom hladne vode i ostavite da se ocedi. Ako koristite staro sočivo, možete ga potopiti u mlaku vodu na 30 minuta da omekša.
Crni i beli luk sitno iseckajte. Šargarepu i krompir oljuštite i isecite na kockice. U dubokoj šerpi zagrejte mast ili ulje. Dodajte crni i beli luk i propržite dok ne postanu staklasti. Dodajte šargarepu i krompir i kratko propržite.Ubacite suva rebra i promešajte da se sjedine ukusi.
Dodajte sočivo u šerpu, promešajte i pospite alevom paprikom. Nalijte 1,5 litara vode, ubacite lovorov list i začine. Poklopite i kuvajte na umerenoj vatri oko 45 minuta, dok sočivo ne omekša i čorba ne dobije željenu gustinu. Na kraju probajte i dodajte so i biber po ukusu. Čorbu sklonite s vatre i ostavite da odstoji 10 minuta pre serviranja.
Ova čorba se tradicionalno služi uz domaći hleb ili proju. Možete je dodatno obogatiti kašikom kiselog mleka ili sitno seckanim peršunom.
Otkrijte priču o belmužu, tradicionalnom obroku sa Stare planine, njegovim varijacijama i jednostavnoj pripremi koja donosi neponovljiv užitak. Ovaj neodoljivo ukusan kosovski specijalitet vekovima se priprema u srpskim domovima, a njegov recept krije toplinu ognjišta, majčinsku ljubav i duh tradicije. Nekada nezamenjiv na porodičnim trpezama, ovaj starinski specijalitet i danas oduševljava bogatim ukusom i mirisima detinjstva. Donosimo vam originalan recept iz starih beležnica! Ova drevna svetogorska supa, pripremljena od tahinija i povrća, vekovima je deo monaške trpeze. Saznajte kako da je napravite kod kuće i uživate u njenom blagotvornom ukusu.
Pixabay.com
Mrsni recepti
09:03 | 13.02.2025
TAJNA PASTIRSKOG SPECIJALITETA KOJI OSVAJA UKUSOM I SNAGOM: Belmuž – staro jelo predaka koje se vraća na trpeze
Mrsni recepti
08:58 | 15.02.2025
BLAGO KOSOVSKE KUHINJE KOJE BUDI USPOMENE: Filija – jednostavno, ukusno jelo naših predaka koje miriše na dom i detinjstvo
Mrsni recepti
09:45 | 16.02.2025
UKUS DOMAĆE KUHINJE KOJI VRAĆA SEĆANJA: Pileći paprikaš sa noklicama po receptu iz bakinog starog kuvara
Posni recepti
09:30 | 19.02.2025
OTKRIJTE TAJNU ISHRANE MONAHA SA SVETE GORE: Posna supa savršenog ukusa, koja greje dušu i jača telo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Sveti Teofilakt je bio veliki branilac ikona i čudotvorac.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jelo koje se tradicionalno priprema s mesom i mladim zelenilom, ima i svoju posnu varijantu koja očarava svakog ko želi da oseti autentičan duh Kosova i Metohije i toplinu domaće kuhinje.
Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Donosimo tradicionalni recept kraljice bajramske sofre – čorbe koja krije mudrost predaka i mirise dana kada su begovi i age okupljali narod oko svojih trpeza.
Monahinja manastira Rukumija u knjizi „Ko posti, dušu gosti“ deli tajnu skromnog, ali izuzetno ukusnog paprikaša, koji svaki zalogaj pretvara u trenutak pažnje, topline i harmonije tokom dana posta.
Otkrijte kako ovo tradicionalno arapsko jelo od sočne piletine i aromatičnog povrća u tren oka postaje zvezda porodične trpeze.
Jednostavan recept za mekano dizano testo i sočni mesni fil koji svaki iftar pretvara u trenutak zajedništva i uživanja.
Iznenadite porodicu jednostavnim, a neodoljivim receptom iz manastirske kuhinje koji svaku postnu trpezu čini posebnom.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
