Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
U jednoj požuteloj bakinoj svesci, između recepata koji se prenose kao tiha porodična zaostavština, stoji i zapis za brzu štrudlu sa makom, onu koja se ne čeka, ne odlaže i ne traži mnogo vremena, a ipak miriše kao da je pravljena sa puno strpljenja.
Pripremala se nedeljom, kada se porodica okupi na ručku koji nosi osećaj zajedništva i mira, onog kratkog predaha u kome se razgovori produže, a kuća ispuni toplinom koja se ne može izmeriti. I upravo tada, kada bi neko neočekivano zakucao na vrata ili kada bi se želelo dodati još malo slatkog završetka prazničnom danu, ova štrudla bi bila odgovor - jednostavna, brza i domaća, a opet dovoljno svečana da zaokruži svaki porodični sto.
Testo:
200 ml toplog mleka
1 kašika šećera
10 g suvog kvasca
1 jaje
1 belance (žumance ide za premazivanje)
125 g maslaca
oko 500 g brašna
Nadev:
200 g mlevenog maka
Napravite prvo nadev. Dodajte šećer u mleko, stavite ga na vatru i, kada provri, zakuvajte griz. Mešajte dok se smesa lagano ne zgusne. Zatim dodajte mak u vrelu smesu i sve dobro sjedinite. Ostavite da se ohladi.
U toplo mleko stavite kvasac i šećer i promešajte. Ostavite da odstoji dok pripremate ostale sastojke.
U posudu istresite brašno, dodajte otopljen maslac, jaje i belance. Zatim dodajte nadošao kvasac i varjačom promešajte, pa umesite testo rukama. Podelite testo na dva dela i razvijte ga na dužinu od oko 30 cm. Stavite manju tepsiju ispred testa kako biste lakše odredili dužinu.
Premažite jednu polovinu nadevom od maka i uvijte štrudlu. Isto ponovite i sa drugim delom testa. Pleh obavezno podmažite.
Premažite štrudle umućenim žumancetom, pa ih lagano izbockajte viljuškom ili nožem. Uključite rernu da se zagreje na 200 stepeni. Stavite štrudle da se peku, pa smanjite temperaturu na 180 i pecite oko 40 minuta, u zavisnosti od vaše rerne i željene boje pečenja.
Pečene štrudle sa makom pokrijte krpom i ostavite da se malo prohlade, pa ih zatim pospite šećerom i poslužite.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Nema izuzetaka kada je u pitanju krštenje upokojenih.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Eparhija oštro reaguje na najavu gradnje centra za otpad na Brzavi i upozorava na značaj poštovanja svetinja i dijaloga.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Ovaj predlog iz posne kuhinje pokazuje da od prirodnih sastojaka može nastati hranljiv obrok, prilagođen danima posta na vodi.
Bez jaja i mlečnih proizvoda, ovaj kremasti namaz može biti idealan izbor za dane posta na ulju, kao predjelo ili dodatak omiljenim jelima.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Svetitelj 4. veka pretvorio je običnu prodaju u nenametljivu propoved koja je razoružala tvrdoglavo jeretičko uverenje i dovela do neočekivanog obrta.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
