Pripremite ovu mekanu i mirisnu deliciju uz nekoliko jednostavnih sastojaka – krompir, brašno i malo ljubavi. Recept iz domaće tradicije koji vraća sećanja i unosi toplinu u svaki dom.
Sastojci:
500 g brašna
250 g krompira
100 ml mlake vode
100 ml mleka
1 kašičica šećera
1 kašičica soli
2 kašičice suvog kvasca (ili 25 g svežeg kvasca)
2 kašičice maslaca ili margarina
1 jaje
2-3 kašičice ulja (za premazivanje)
1 kašičica praška za pecivo (opciono, za dodatnu mekoću)
Priprema:
Krompir ogulite, skuvajte u slanoj vodi i izgnječite ga dok je još vruć. Ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi. U velikoj posudi pomešajte brašno, suvi kvasac, šećer i so. U sredini napravite udubljenje, u koje stavite ohlađeni krompir, mleko, vodu i jaje. Dodajte otopljeni maslac i prašak za pecivo (ako ga koristite). Zamesite glatko i mekano testo. Ako je potrebno, dodajte još malo brašna, ali pazite da ne bude previše gusto.
Pokrijte posudu sa testom i ostavite da se diže na toplom mestu oko 1 sat, ili dok ne udvostruči svoj volumen. Kada je testo naraslo, podelite ga na 2 dela. Prvi deo razvaljajte u krug i stavite u podmazan pleh. Drugi deo testa razvaljajte i stavite ga preko prve kore. Ovu starinsku, tradicionalnu pogaču premažite sa malo ulja i ostavite da se još kratko odmori. Zatim stavite pogaču u prethodno zagrejanu rernu na 180 stepeni i pecite 30-40 minuta dok ne dobije lepu zlatnu boju. Ostavite da se ohladi nekoliko minuta pre nego što je isečete na parčiće.
Ukoliko je slava u vreme posta, umesto tradicionalne čorbe, poslužite ovo jelo koje se ne zaboravlja i iznenadite porodicu i prijatelje receptom koji se savršeno uklapa u svaki praznični meni. Slavsko žito se kuva u loncu, a to nije slučajno. U nekim krajevima ih zovu kolačići sa krstom, u drugim priganice sa krstom, a ponegde jednostavno – slavski kolačići. Bez obzira na naziv, ukus im je uvek isti ako se prave po ovom receptu, koji će sigurno tražiti svako ko se posluži ovom poslasticom. Ova pita, bogatog mesnog fila i s prelivom od jogurta i paradajza, predstavlja odličan izbor, kombinujući klasične ukuse sa osvežavajućim aromama.
Freepik
Posni recepti
10:39 | 06.11.2024
NAJUKUSNIJE POSNO SLAVSKO PREDJELO: Gulaš od svežih i suvih vrganja oduševiće sve goste
Posni recepti
11:00 | 09.11.2024
OVAKO SE PRAVI PRAVO TRADICIONALNO SLAVSKO ŽITO: Za njega su vam potrebna dva velika peškira ili tanji ćebići, i nikako se ne kuva u šerpi
Mrsni recepti
20:18 | 09.11.2024
NAJEDNOSTAVNIJI, BRZI SLAVSKI KOLAČIĆI: Zdrava, tradicionalna poslastica koja će oduševiti svakog gosta
Mrsni recepti
10:58 | 12.11.2024
SLAVSKA PITA U UMAKU: Tradicionalno jelo uz dodatak kremastog, pikantnog preliva, trpezu će učiniti posebnom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama.
Svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped biće doneta u prestonicu i nošena na čelu litije, dok će vernici potom imati priliku da joj se poklone u hramu Svetog Save.
Krstić na grudima čuva srce - ne samo simbolično već i duhovno, podsećajući čoveka da svoje misli, reči i dela uskladi s verom koju ispoveda.
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ova jednostavna, a neodoljiva pita od krompira i luka bila je nezaobilazna na slavskim trpezama naših predaka. Isprobajte autentičan recept i vratite duh starih vremena u svoj dom! Savršen obrok u siropusnoj nedelji.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put.
Ovo tradicionalno jelo iz srca zapadne Srbije, pripremljeno po starinskom receptu, krije miris ognjišta, utehu majčinih ruku i letnje uspomene koje greju dušu.
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
Otkrijte recept iz starih vremena sa Kosova i Metohije, savršen za dane posta na ulju ili kao zasitan porodični obrok uz sveže pečene pogače.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Blagovesti i Veliki utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Uskršnju sredu, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
